15/03/2022
Са непуних седамнаест година удала се за деспота Уроша Мрњавчевића. Имали су сина Угљешу, који је урмо као дијете и сахрањен је у Хиландару 1368. гдје је сахрањен и Војихна, Јеленин отац. Јелена је имала само 22 године када су у Маричкој бици 1371. године погинули њен муж деспот Урош и дјевер, краљ Вукашин Мрњавчевић.
ВЕЛИКА ПОМОЋ КНЕЗА ЛАЗАРА УСАМЉЕНОЈ ДЕСПОТИЦИ
Деспотица Јелена, у непреболној жалости, остала је сама у свом двору у граду Сер. Тада јој у помоћ притиче кнез Лазар!
Када су град и читаву област заузели Турци, Јелена одлази на двор кнеза Лазара и кнегиње Милице. Послије Косовског боја, кнегиња Милица и деспотица Јелена примају монашки завјет.
Милица добија монашко име Евгенија, а Јелена Јефимија.
Улога монахиња у управљању државом
Монахиње Евгенија и Јефимија помажу младом кнежевићу Стефану (касније Деспоту Стефану Високом) да управља земљом и обављају важне дипломатске мисије, као што је била она код султана Бајазита.
Тада су успјеле и да мошти Свете Петке донесу у Београд из Цариграда.
Јефимија одлази у Љубостињу гдје златним концем везе молитвену пјесму: Молитву Христу Спаситељу на завеси за царске двере (катапетазму) манастира Хиландара.
Написала је Посвету сину Угљеши који се налази на диптиху у Хиландару. Извезла је Похвалу кнезу Лазару (прекривач за главу кнеза Лазара) изузетно вредно књижевно дјело, наводи портал Опанак.
У Љубостињи је примила и највиши монашки завјет-велику схимну, тада је добила ново име-Јевпраксија.
Умрла је око 1405. године.
16/03/2025
15/03/2025
11/03/2025
10/03/2025