Никола Тесла је са Џорџом Вестингхаусом радио на пројекту наизмjеничне струје, а њихови радови су далеко надмашили пројекат развоја једносмjерне струје на којима су радили Томас Едисон и његова компанија Џенерал Електрик.

Никола Тесла

Послиjе добијања уговора о систему освjетљења на светској изложби у Чикагу 1893. године, Теслин систем је брзо усвојен као стандард за електропривреде, најпре у Сједињеним Америчким Државама, а затим широм свиjета.

Нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер је реаговао на растућу популарност електричног освjетљења, које је почело да замjењује петролејско освjетљење, и почео да подржава аутомобилску компанију Хенрија Форда. Фордова предузећа у Детроиту би омогућила да се мотор са унутрашњим сагорjевањем усвоји као основно средство транспорта. Рокфелер је дао подршку Форду, јер се бојао да ће Тесла пронаћи начин за производњу јефтиних електричних возила, што би ограничило индустрију фосилних горива. Почевши од изградње хидроцентрале на Нијагари 1894, Тесла и Вестингхаус су омогућили повећање употребе електричне енергије.

Са 38 година старости, Тесла је био тек на почетку најплоднијег дијела своје научне каријере. У својим легендарним јавним презентацијама, изнио је многе нове теорије, а у то вријеме многи од водећих финансијера су се гурали да улажу у Теслине пројекте. На крају је најважнији тадашњи амерички банкар Џеј Пи Морган, постао Теслин ексклузивни спонзор у периоду када је он највише активно експериментисао, користећи саму земљу уместо жица за спровођење електричне струје.

Тесла је прво у Колорадо Спрингсу, а затим на Лонг Ајленду у Њујорку радио на начинима за стварање електричне енергије из јоносфере, земљине спољне атмосфере, и њеног бежичног преноса. Прича се да се тада Морган окренуо против Теслиног рада, када је схватио величину његових револуционарних посљедица. Познато је да се овај финансијер, који је био посредник интереса банкарске породице Ротшилд у Европи и Америци, пожалио да су Теслине технолошке иновације проблематичне јер није било јасно како ће се обављати куповина и продаја електричне енергије. Морган је лако могао видјети да главни Теслин мотив није био зарада новца. Умјесто тога, он је желио да ослободи човечанство новим облицима технологије, да би ослободио људе из мрака, напорног рада, и разних облика угњетавања.

Али ни Морган ни класа коју је представљао нису дјелили Теслине идеје који би учинили живот лакшим и бољим, и које слиједе преовлађујуће обрасце природе, а не иду против њих. Тесла је доживио нервни слом послије 1904. године, када га је Морган издао. Познати Теслин торањ и лабораторија на Лонг Ајленду су накнадно уништени а Морган је чак Тесли поставио многе препреке у покушајима да добије подршку од других финансијера. Наредне четири деценије Теслиног живота су остале обавијене велом мистерије, објавио је портал „Србијаданас“.

Неки вјерују да се Тесла у потпуности опоравио и тајно вратио свом раду са новом групом тајних сарадника. Вјерује се да његови тајни изуми укључују уређаје за телепортацију и комуникацију са другим облицима живота у свемиру. Шта год било, када је Тесла умро без пребијене паре у Њујорку 1943. године, испоставило се да је ФБИ интервенисала и покупила његове пројекте и прототипове. Постоји добар разлог да се вјерује да америчка војска и данас настоји да искористи Теслине изуме и теорије, али на начине који директно руше Теслину филозофију, особе која је, можда, била најнадаренији и најпросвjетљенији проналазач које је човjечанство икада имало. Један од најбољих примjера такве злоупотребе је ХААРП проограм на Аљасци.