21/07/2021
Владика Данило
У почетку су се Црногорци у томе раду ослањали на Млетачку републику, која је због својих територија у приморју била готово стално у сукобу са Турском, а убрзо, од почетка XVIII вијека, почели су Црногорци упирати очи у Русију, прогласили је за свога покровитеља, и тражили од ње стално у борби против Турака, а и иначе, моралне, а још више материјалне помоћи и потпоре.
Данило је био даровит, енергичан, окретан, добар организатор. Вјешто лавирајући међу Турском и Млечићима, он је утврђивао своју власт у земљи, радио да измири и групише завађена братсва и племена, хватао је везе и са Аустријом и са Русијом и с православним становништвом у Турској, а сав тај рад имао је један циљ: да се ослободи од Турака. У остварењу тог циља он је, наравно, гледао и своју личну корист, и често је није дијелио од опште.
Данило је видио да је немогуће постићи ослобођење догод се Турци у самој Црној Гори ослањају на потурчењаке, чији се број у то доба био знатно умножио. Због тога је он прегао да истријеби потурице у Црној Гори. То му је, послије великог труда и напора, и пошло за руком. И то унутрашње ослобођење Црне Горе било је претеча спољног ослобођења. У борби за унутрашњу слободу, вођеној у савезу са Русијом против Турске, Црногорци су добили самопоуздање, и свијест о слободи хватала је све више коријена. Русија је, истина, при склапању мира са Турцима, оставила Црну Гору, те су Турци ударили на Црну Гору и прегазили је, али више нису могли да је одрже у покорности. Требало је, истина, да прође још много времена и да се пролије много крви док је Црна Гора, и фактички и формално, дошла до своје слободе, али сигурне основе за рад у томе правцу положио је својим смишљеним, вјештим и енергичним радом, и у спољној и у унутрашљој политици, владика Данило.
Извор: „Српски владари од IX до XX века“, др Станоје Станојевић
