05/07/2021
Ово су резултати петогодишњег истраживања научника “Српског ДНК пројекта”, основаног да се помоћу резултата генетичких испитивања појединаца дође до одговора о прапоријеклу Срба, али и осталих народа који нас окружују. По речима Јовице Кртинића, једног од покретача овог пројекта, истраживање се ради систематично и врло поуздано – тестирањем Y ДНК хромозома, који се, непромењен, преноси са оца на сина. Трагом тог хромозома може се отићи стотинама, па и хиљадама година уназад, а резултати се, потом, упоређују са резултатима других тестираних”, објашњава Кртинић. “Преко таквих анализа сазнаје се блиско сродство појединца, као и ком роду или племену припада. Довољно је да дође мушки потомак породице, узме му се ДНК узорак и шаље на анализе. Потребно је и да каже коју славу слави, као и имена мушких предака.”
“Српски ДНК пројекат”, пре пет година, покренули су Синиша Јерковић из Бањалуке и Јовица Кртинић из Београда. У међувремену придружио им се велики број ентузијаста. У октобру ове године, формиран је и Научни савjет чији чланови су водећи српски генетичари др Душан Кецкаревић са Биолошког факултета и др Бојана Панић из ДНК центра за генетику, др Ивица Тодоровић из Етнографског института САНУ, др Милош Тимотијевић из Народног музеја у Чачку и Борисав Челиковић, уредник библиотеке “Корени”, у издању Службеног гласника.
“Истраживања су нам открила многобројне занимљивости о династијама Карађорђевић и Обреновић, као и о многобројним српским научницима, уметницима и политичарима”, прича Кртинић. “Тако, Карађорђевићи и Обреновићи несумњиво припадају најчешћој хаплогрупи код Срба И2а, којој припада око 35 одсто свих досад тестираних, а својствена је словенским народима. То је закључено тестирањем мушких потомака ових породица у околини Смедеревске Паланке и Чачка, које су несумњиво повезане са ове двије наше династије.”
“Открили смо и повезаност пјесника Милутина Бојића и Милана Ракића”, наставља Кртинић. “Тај резултат добијен је тестирањем Бојићевог синовца. Изненадило нас је кад смо установили да се Бојићи најближе поклапају са Тешићима из Мионице, а из породице Тешић потиче и Милан Ракић, потомак кнеза Раке Тешића. Осим што имају врло блиску генетику, Бојићи и Тешићи-Ракићи славе Светог Јована. У породици Бојић, иначе, нису знали да су на било који начин повезани са Тешићима-Ракићима. Тест, међутим, указује на то да им је заједнички предак живио прије око 300 година. Најбољи српски спортиста Новак Ђоковић има генетику најчешћу међу Србима и припада племену Озринићи.”
“Тестирањем једног Тесле из личког села Радуч, блиског рођака Николе Тесле, установили смо да припадају хаплогрупи Р1а, другој најчешћој код Срба”, каже Кртинић. Она је својствена источнословенским народима, а у Лици су им блиске српске породице – Жакула, Плећаш и Калањ. Ускоро ћемо објавити и генетичко поријекло најбољих кошаркаша са наших простора будући да приводимо крају тестирање Срба из Херцеговине. Тако ћемо јавност упознати са генетичким пореклом Дејана Бодироге, Дражена Петровића, Милана Гуровића, Предрага Даниловића, Миленка Савовића и других кошаркаша чије смо блиске сроднике тестирали током овог истраживања. Кртинић каже и да “Српски ДНК пројекат” управо ради на истраживању генетичког порекла Срба староседелаца Косова и Метохије. Осим Срба, први пут ће бити тестирани и Горанци. Зато, за тестирање, позивају представнике родова чији је списак објављен на сајту порекло.рс, и наглашавају да је ово тестирање бесплатно.
“Генетичка генеалогија не користи термине енглеска, немачка, српска, турска… генетика, јер ниједна нација генетички није хомогена”, објашњава Кртинић. “Уместо тога, користи се израз хаплогрупа. Иначе, уз подршку “Српског ДНК пројекта”, јануара 2016. покренут је тренутно најбољи светски Y-ДНК предвиђач хаплогрупа – Невген. Његови творци су Вуксан Пејовић и Милош Ћетковић, а примењује се у водећим светским научним институцијама, које се баве генетичким истраживањима.
“Имамо и Сасе међу Србима. Реч је о Ћоћићима, роду из Александровачке жупе, чији генетички резултат води управо до Саса, германског племена врсних рудара. Они су почели да долазе у Србију када су Немањићи били на врхунцу славе, нарочито у вријеме краља Милутина. Ћоћићи имају карактеристичну грану хаплогрупе која се среће и код Саса у Трансилванији, одакле и потиче највећи број оних који су рударским послом стигли у Србију.”
Извор: Новости
07/09/2024