06/08/2021
Алојзије Степинац
У овом документу јасно се, наиме, види да је кардинал Степинац дао зелено свјетло на покрштавање српске породице Меанџија.
Да ова српска православна породица из околине Глине 28.11.1941. године буде покрштена и да она која је до тада славила Светог Јована пређе у католичанство, благослов и мир је дао лично Алојзије Степинац.
Покатоличавање Срба на подручју Независне Државе Хрватске за вриjеме Другог свјетског рата (1941-1945) било је саставни дио антисрпске политике усташког режима и антиправославне политике Хрватске католичке цркве.
Покатоличавање је било осмишљено и спровођено у склопу усташке стратегије рjешавања српског питања у Хрватској.
По том основу, покатоличавање је представљало саставни дио геноцидне политике усташког режима према српском народу.
Ради што бржег похрваћивања, усташки режим је почетком 1942. године створио такозвану Хрватску православну цркву, која је требало да послужи као додатно средство за спровођење асимилације.
Принудно покатоличавање православних Срба, односно њихово присилно превођење из православља у католицизам, спровођено је систематски, уз употребу свих средстава и уз учешће државних и војних власти НДХ, као и знатног дjела католичког клера.
У томе се посебно истакао Јанко Шимрак, гркокатолички крижевачки бискуп, који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.
Алојзије Степинац у писму папи Пију XИИ од 18. маја 1943. године наводи да је у НДХ покрштено око 250.000 православних Срба.
Покрштавање је вршено насилно, јер многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покрштени или да буду убијени. Доста их је, чак, побијено и послиjе покрштавања.