Дијелови писама које је загребачки надбискуп и кардинал католичке цркве Алојзије Степинац током 1941. године слао папи Пију XII, коначно су објављени и сасвим сигурно бациће потпуно ново свјетло на Степинчеву улогу у прогону Срба, Јевреја и Рома у НДХ.

Из писама се недвосмислено може видјети да је хрватски кардинал не само био упознат са језивим прогоном, већ га је и подржавао, правдајући га „мањим злом у односу на оно што би чинили нацисти“.

Ова сазнања, на која жмури већина у Хрватској, истовремено учиниће тежње да се Алојзије Степинац прогласи за свеца још упитнијом.

У писмима, које је недавно у интервјуу ХРТ-у помињао и сам патријарх Порфирије, кардинал Степинац отворено пише о увођењу расних закона у НДХ као „начину да се удовољи нацистима“, уз опаску да је “много мање зло то што су Хрвати донијели овај закон, него да су Нијемци преузели сву власт у своје руке“. Посебно су спорни дијелови писма из 14. јуна 1941. у којима Степинац са поприличом равнодушношћу говори о „ликвидацији шизматика“, како су у НДХ називани православци.

– Велики је интерес Срба шизматика да уђу у Католичку цркву. Сигурно то чине под дојмом да власт подржава католичанство. Али не може се порећи нити да их тјера и сва биједа шизматичке цркве… Вјерујем, када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици би били посве ликвидирани из Хрватске, пише дословце Степинац папи Пију XИИ у писмима које је објавио хрватски портал нет.хр.

„Или ће Хрватска бити католичка, или нека нестане“

Загребачки надбискуп у истом том писму, позивајући Свету столицу да призна НДХ, користи прилику да још једном нагласи „о каквој се борби у новоствореној хрватској држави уствари ради“.

– Не сумњам Свети Оче да се овдје води очајна борба на живот или смрт између шизме која је представљена у српству и католичанства представљеног у Хрватима.

У писму датираном на 16. мај 1941. године, Степинац наводи потребу да се православно становништво преобрати у католичанство

– Пошто је власт католичка, осјећа се велики пораст обраћења Жидова и православних шизматика (тим термином Степинац назива православне Србе) у католичанство. Морамо бити врло пажљиви приликом њихова примања, пошто су у питању материјални интереси, наводи Стјепинац, а онда, писмо завршава слиједећим ријечима које јасно говоре да је подржавао и залагао се за етнички и вјерски чисту НДХ и то по сваку цијену:

– На крају, потпуно искрен, могу примијетити да у круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу. Ратни министар (Славко Кватерник) ми је апсолутно гарантирао: или ће Хрватска бити католичка земља, или нека нестане”, пише Степинац и закључује: – Жеља оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо.

У тренутку када Степинац пише ово писмо већ неколико недјеља постоји логор Даница покрај Копривнице у који усташе одводе стотине (а ускоро и хиљаде) невиних Срба и Јевреја. Двије недеље прије Степинчевог писма, 28. априла, усташе су поубијале двестотињак сељака српске националности из села Гудовца крај Бјеловара, а само три дана прије тог писма (12./13. маја) близу 400 Срба из Глине и околине. Наравно то нису и једине невине, цивилне жртве усташког режима у поменутом периоду. И наравно, о свим наведеним, и овдје ненаведеним случајевима, надбискуп Степинац је био одмах обавјештен.

Став патријарха Порфирија о Степинцу

О писмима Степинца папи говорио је недавно и патријатх Порфирије у интервјуу ХРТ-у. Он је на питање о канонизацији Степинца одговорио врло одмјерено, похваливши ангажман папе Фрање, а рад заједничке комисије представника Католичке цркве и СПЦ-а означио плодотворним и корисним.

Онда је услиједила реченица која је изазвала највише реакција:

– У рукама имам писма која је Степинац упућивао Пију XII. и из којих заиста могу да се нађу мјеста која јесу дубоко проблематична. Што не значи да он није живио у тешком времену и да се може сагледавати у црно-бijелој техници – рекао је патријарх у интервјуу.