Јован Владимир први је српски светац. Био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба, од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства.

први српски светац Јован Владимир

Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније.

Према Летопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је, завољевши заробљеног кнеза, измолила оца да је уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новог зета вратио на дукљански престо да влада као његов вазал.

Ово је вероватно народна, уљепшана и романтизована верзија брака из интереса. У стварности, овај брак је могао бити резултат политичке процене Самуила, који је можда сматрао да ће му Владимир као зет бити вјернији и кориснији вазал. Ријешивши на овај начин питање Дукље, цар се могао боље концентрисати на Македонију и Тесалију, гдје је било главно жариште сукоба са Византијом.

Како било, након ослобођења Владимир се вратио на пријесто, а са собом је довео и краљицу. Он и Косара су живели у складом браку, али нису имали деце.

Крст у истој породици већ вијековима

Реликвија везана за Светог Јована Владимира је крст за који се верује да га је држао у рукама када су га погубили.

Тај крст се традиционално чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником овог града.

Народно предање памти Владимира као побожног, праведног и мирољубивог владара. Ништа не указује на то да је Владимир на било који начин учествовао у ратним напорима свог таста. Тај рат је кулминирао 1014. године византијском побједом над Самуилом.

Цар је недуго након тога преминуо, а по наређењу његовог синовца Јована Владислава, који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је на превару убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред једне цркве у Преспи, гдје је и сахрањен.

Недуго потом признат је за свеца и мученика и тако је постао први српски светац.

Косара је, према предању, пренијела његове мошти у манастир Богородице Крајинске, у цркву близу његовог двора на југоистоку Дукље. Мошти Светог Јована Владимира, првог свеца у роду српском и краља зетског, које су биле одузете од стране албанске државе и налазиле се у Државном историјском музеју у Тирани, враћене су Цркви. Његово високопреосвештенство г. Антоније, Митрополит Елбасана, дочекао је 12.априла 2021. свете мошти Св. Јована Владимира у манастиру посвећеном овом светитељу српског поријекла. Због свог значаја, манастир Св. Јована Владимира је духовни центар православља у Албанији, али и шире, јер га посјећују православни из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније и Грчке.