Иво Андрић – На Дрини ћуприја. Највећи драгуљ наше књижевности. Роман у коме је мост симбол – окосница око кога се преплићу разне људске судбине, а писац је хроничар вишеградске касабе и њених становника кроз чак 4 вијека.
Милош Црњански – Сеобе роман који описује каква су страдања Срба у Војводини била у 18. в, али кроз догађања породице Исакович, тј. кроз троугао њихових породичних односа (Вук – историјска личност и Аранђел, као и Вукова жена Дафина).
Меша Селимовић – Дервиш и смрт Четрдесетогодишњи дервиш Ахмед Нурудин прича нам своју исповјест од тренутка када сазнаје како му је брат невин заточен у тврђави. Пун интроспекције, овај психолошко – филозофски роман својеврсна је потрага за смислом живота и тога да ли смо на губитку ако се тај смисао не може остварити.
Борисав Станковић – Нечиста крв Ово је једно од најпознатијих дјела Боре Станковића. Главни лик је Софка, посљедњи потомак некада угледне породице из Врања. Говорећи о њој, Бора заправо говори о уздизању, дегенерацији и гашењу једне породице, о моралном изопачењу њених чланова, несрећи која пада на Софкина леђа и преноси се на њене потомке.
Борислав Пекић – Вријеме чуда Оквир овог Пекићевог маестралног романа, састављеног из прича, јесу библијски мотиви Исусових чуда у Јудеји. Описује се однос човјека према свијету и свијета према човјеку. Истиче бесмисао сваке догме и бескомпромисне идеологије, која добробит друштва претпоставља добробити појединца. То је вријеме чуда у коме су чуда окренута против човјека.
Добрица Ћосић – Коријени Роман који је први добио НИН-ову награду. Спада у друштвено – историјски роман, те нам вјерно приказује догађаје у породици Катић, као и економске и политичке прилике Србије с краја 19. вијека, одн. живот свих породица у Србији тог времена. Роман је започео хроничарским записом, односно прологом Николе – слуге Аћима Катића који приповеда, наводи се на порталу Каролина.
Слободан Селенић – Убиство с предумишљајем Селенић се окреће посљедицама слома Југославије и ратовима деведесетих година 20. вијека. Прича је саопштена из данашњег времена, а радња смјештена у прве послијератне године. Једна млада дјевојка, подстакнута радозналошћу, жели да састави литерарно дјело на тему судбине своје баке. Тако поступно открива и прецизно освјетљава збивања која су довела до неколико трагичних случајева
Светислав Басара – Фама о бициклистима Прича о тајном друштву „Еванђеоских бициклиста ружиног крста“. Описују завјере, откривају скривене поруке…Смењују се писма, текстови и листићи са записима, који откривају историју и садашње дјелатности друштва. Мјешају се стварни и измишљени јунаци, па су ликови у роману и Сигмунд Фројд и Шерлок Холмс. Исмијава се и идеја распада Југославије, уз напомену да је књига написана прије 1988. године.
Милорад Павић – Предио сликан чајем Роман има врло необичну форму, јер је написан у облику укрштених ријечи које се попуњавају, односно читају, хоризонтално и вертикално. Уједно говори и о најнеобичнијој историји једне земље које више нема, о животу људи распетих између прошлости којом не могу да овладају и „титоизма“ од којег не могу да умакну.
Драгослав Михајловић – Кад су цветале тикве Овај кратки роман говори о београдском (душановачком) боксеру Љуби Сретеновићу (званом и ‘Шампион’ и ‘Љуба Врапче’) – роман о емиграцији, о носталгији, политички роман, трилер с убиством, књига о одрастању и урбаности, роман о боксу…
