04/11/2021
Андрија Бакић
Родио се посљедњег дана 1878. године у Андријевици, тадашња Књажевина Црна Гора. Послије завршене основне школе у родном граду, школовање наставља у Београду. Након оптужбе да је учествовао у организовању Ивањданског атентата на краља Милана Обреновића 1899, Бакић бјежи у Русију.
У Одеси завршава кадетску школу, учествује у Руско-јапанском рату 1905, а из војске се повлачи у 1913. због лошег здравственог стања. Његово одсуство из војске није дуго трајало. Одмах по избијању Првог свјетског рата, Бакић подноси захтјев за враћање у војну службу, веома се истиче у борбама на Западном фронту, у којима су Нијемци масовно користили хемијско оружје.
Стиче низ ордена и ратних медаља, од којих је најзначајнији орден Светог Георгија четвртог степена. Фебруарску револуцију дочекао је на Сjеверном фронту као командант 55. Сибирског пука. Као заклети монархиста, по револуцији бива смJењен са положаја.
У Самари прилази Привременој влади адмирала Колчака и добија положај начелника Сизренске области. Потом бива премjештен у Оренбург, гдjе командује корпусом уралских Козака. Након низа пораза Бијеле армије у грађанском рату, заједно са атаманом Александром Дутовим, повлачи се у кинеску покрајину Сикјнаг, објављено је на порталу Права историја Срба.
Под притиском бољшевика, кинеске власти бјелогардејцима ускраћују госпопримство, Бакић се повлачи у Монголију, одакле наставља борбу. Ухваћен је и стријељан у мају 1922. године.
Ликвидација његових трупа сматра се дефинитивним сломом организованог оружаног отпора бољшевичким властима.
Генерал Александар Иљич Дутов о Андрији Бакићу написао сљедеће:
„Одважан и јако храбар. Међу својим војницима и командантима је врло популаран, и ужива велико поштовање. Добар је руководилац и вођа. Увијек је дисциплинован, строг и чврст у својим захтјевима. Чврстих је убјеђења. Поступа храбро у борби и одважан је у задацима. Врло је начитан. Током битке је апсолутно сталожен, и паметно управља својим трупама“.
26/07/2024
