НОВОСТИ

БОРИЛИ СЕ РАМЕ УЗ РАМЕ СА ЧЕТНИЦИМА Војничка гробља у Београду: Има их 6 и на њима нису сахрањивани само савезници, већ и непријатељи! |

ЛОГОР ЗА ДЈЕЦУ ВЕЛИЧИНЕ 150 ФУДБАЛСКИХ ТЕРЕНА Доња Градина непобијен доказ геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима |

Додик поручио Миличевићу: Национално одговорна политика је и чување институција Српске |

У Народноослободилачкој борби у БиХ погинуло је највише Срба, па је логично да се сљедбеник нацистичке идеологије Кристијан Шмит окомио на оне који су били највећи трн у оку Трећем Рајху, оцијенио је посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица. |

Патријарх Порфирије: Велики благослов долазак у Херцеговину |

Ковачевић: Све извјесније да Хелез има само мале људе у својој глави |

Нешић: Надлежне институције да се позабаве Хелезом |

Кристијан Шмит предмет подсмијеха у Њемачкој |

Којић: Покушаји легализације Шмита постали лакрдија |

Мостар дочекује патријарха српског Порфирија |

ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ – Принципов цимер и Ђујићев војвода!

16/08/2021

Доброслав Јевђевић је рођен 1895. у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Анђелке. У раној младости приступа организацији „Млада Босна“, због чега је искључен из сарајевске и свих других гимназија Босне. Гимназијско школовање наставио је у Београду гдје је становао у истој кући са Гаврилом Принципом у Ломиној улици.

 

ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ

ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ – Принципов цимер и Ђујићев војвода!

 

Послије сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, заједно са осталим саборцима из „Младе Босне“ ухапшен је и иако малољетан осуђен на доживотну робију и спроведен у Арад на издржавање казне. По свршетку Првог свјетског рата, заједно са групом арадских осуђеника умарширао је у Нови Сад 1918. Разоружали су аустријске чуваре војних магацина, наоружали своје људе и тако дочекали српску војску: Јевђевић је српским официрима предао кључеве од неоштећених магацина.

Послије завршене гимназије у Београду, уписује се на Правни факултет у Загребу. Потом одлази у Лајпциг, гдје студира и усавршава њемачки језик. Био је предсједник окружног одбора странке Организација југословенских националиста у Новом Саду, гдје као страначко гласило покреће и уређује лист „Видовдан“. Током излажења Видовдана био је 390 пута тужен, а 34 пута осуђен. Као и Принцип, сматрао је да је Југославија испуњење вјековног сна српског народа да сви Срби живе у једној држави и „у којој је сваки Србин у сваком њеном дијелу могао рећи је на српској земљи“. Када је створена Бановина Хрватска он се отријезнио од југословенства, настављајући борбу са својим непријатељима усташама и комунистима.

Послије Априлског рата 1941. међу првима прелази на територију Херцеговине, окупирану италијанском војском, гдје помаже у организовању устанка и заштити српског народа од усташа и комуниста. Све вријеме дјелује са Момчилом Ђујићем, док убрзо успоставља контакт и са Дражом Михаиловићем и постаје један од његових најоданијих војвода. Под утицајем Нијемаца, неки италијански официри настојали су да увуку четнике у сарадњу са Хрватима и Нијемцима, што је Јевђевић безусловно одбио.

Био је оснивач и почасни доживотни предсједник Организације српских четника ‘‘Равна Гора’‘. Преминуо је у Риму 1962, гдје је сахрањен на некатоличком гробљу.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести