31/08/2021
ДОКУМЕНТ ИЗ 1941. ГОДИНЕ
Њихово дjеловање је још пре рата било такво да су у многим крајевима спремали психолошки терен за сва будућа недјела. Бројни жупници су, било по својој вољи било по упутству својих претпостављених, ширили мржњу на државу и све што је православно…Мржња, која је тако сијана, уродила је богатим плодом послије раскомадавања Југославије…Све је то гледано и одобравано од католичког Епископата…По себи се разумије да су у првом реду страдали православни епископи и свештеници. Три епископа и много стотина свештеника је мрцварено и убијено…
ЕПАРХИЈА ПАКРАЧКА. У јесен 1941.год. у селу Брачевцима, на поговор, жупник из села Подгорача, Дероња и Стризивојне, претворена је православна црква у католичку и наређено свима Србима да са женама и дјецом дођу у цркву. Ко не би дошао, биће послат у логор, а то значи – убијен. Тако сакупљене Србе преводили су … жупници у католичку вјеру. Иконостасе из цркве су прије тога уклoнили и спалили.
БУДИМЦИ. У мају 1941. патер Сидоније Солц из Нашица је организовао са усташама злостављање Срба у овоме мјесту, и када су многе побили и остале застрашили, овај слуга Божји – Шолц је приступио присилном покатоличавању Срба у овој општини, која је бројала 3.517 Срба. Под притиском, да спасу своје животе, попустили су и покрстили се сви Срби.
По наређењу патера Сидонија Шолца убијено је у овом селу прво неколико Срба… ово је било опомена осталим Србима да се присиле да пређу на католичку веру, што ови учинише из бојазни за животе своје и својих породица.
Католички свештеник Стјепан Јонковић из истог мјеста узорно је спроводио акцију присилног покатоличавања Срба. Они који се нису хтјели одазвати, били су злостављани и гоњени из својих кућа у логор и послије у Србију. Исти је жупник православни звоник у Јелки прекрстио у католички.
Католички жупник Карло Лукач, зачетник свих прогона у мјесту и околини, био је најсвирепији прогонитељ Срба и православних. По његовом наговору дивљачки су мучени и убијани Срби. Његова је заслуга да су управо сви католици тога мјеста учествовали у прогону и злостављању.
Католички жупник Биргер Јулиус, са још неким фратрима из Загреба, чија се имена не знају, организовао је прогоне и пљачку српске имовине; по његовом налогу и наговору срушена је до темеља српска црква. Иконостас, црквене књиге, одежде и све утваре прије тога су насред цркве спалили. Многи Срби свирепо су мучени и убијени, остали су насилно покатоличени…
Све православне цркве су демолиране или спаљене, у резиденцију пакрачког православног владике уселили су се 12. јула 1941. год. фратри. У овим прогонима истакао се као најгори капелан Клапшић Јоза.
У овом селу су све православне Србе затворили у православну цркву и затим је запалили тако да су сви изгорјели заједно са црквом.
По наговору католичког свештеника, усташе су покупили све Србе и отјерали у цркву и тамо све мушке од 15 година до 60 година извели у црквену порту и поклали.
Град Славонски Брод. Дана 10. априла 1941. год. катихета римокатолички Марјановић Драгутин предводи крваву акцију. Србе православне хапсе, батинају и убијају и мртве бацају у Саву. У цијелом срезу ухапшени су православни свештеници и бачени у логор, гдје су мучени и тучени.
Најстрашнији прогони и убијања вршени су у овоме мјесту. Жупник Ћосић се истакао у прогонима и присиљавао је све Србе који су остали живи да пређу у католичку веру. Срби, који су остали живи, приморани су на најбруталнији начин на покрштавање. У овоме срезу порушене су српске православне цркве у Јасеновцу, Уштици, Рајићу, Хрватској Дубици, Пакленици, Градини, Окучанима, Богићевцу, Смртићу, Новој Градишки и Новској. Сви православни свештеници су ухапшени, тучени и одведени у логор у Цапраг…
Град Нова Градишка – Мјесеца јула 1941. запаљена је а потом до темеља срушена православна црква, подигнута 1755. год. на најљепшем месту у Новој Градишки. Србе су пљачкали и убијали, а остатак насилно покатоличили. За све ово крив је, између осталих, жупник Матица, који је предводио ову акцију.
Србе су опљачкали и побили, а православну цркву стару 200 година до темеља порушили. Што је остало насилно је покатоличио жупник Фердо Маретић. Дана 18. априла 1941. дотјерано је много Срба из среза Славонског Брода овамо и ту су мучени и сви побијени. Тијела су им била сва модра и рањава од тешких батина пре него што су их побили. Прије него што су их убили, долазио је у тамницу жупник Маретић и подсмијавао им се, ругао и пријетио убијањем и мучењем.
Град Славонска Пожега. Срби су и овдје најстрашније прогањани и убијани. Што је мало остало, морало је прећи у католичку вјеру. Акцију је водио фратар Боно из фрањевачког манастира. Српска православна црква је по његову налогу опљачкана и претворена у месницу…
У току љета проведена је присилна акција за покатоличавање Срба. Водио је познати крволок патер Сидоније Шолц. Србе су мучили и убијали, а други да спасу своје животе и породицу прешли су у католичку вјеру.
Послије страшних прогона, католички жупник је вршио насилно покатоличавање Срба. Извјестан број Срба, да спаси главу, прешао је у католичку веру.
Српска православна црква до темеља срушена.
Српска православна црква до темеља срушена.
Као у свима осталим општинама и овдје се убијање и пљачкање Срба догађало свакодневно. Црква у мјесту Боломачама срушена…, наводи „интермагазин“.
У оваквим скоро чисто српским општинама вршен је страшан покољ Срба а затим насилно покатоличавање. Многи Срби, да спасу главу и породицу, прешли су у католичку вјеру. Српске православне цркве су порушене у Чечавцу, Слобоштини, Смољановцима. Свештенике православне ухапсили су и послије мучења отјерали у логор.
(Из књиге „Против заборава и табуа, Јасеновац 1941-1991)“ Владимира Дедијера и Антуна Милетића)