ЦИА је годинама скенирала све важније српске политичаре. Извјештаје о њима писали су оперативци у Србији, дипломатски представници САД-а у Београду, а потом су их детаљно анализирали стручњаци за прављење психолошких профила у Ленглију, сједишту америчке агенције.

Многи од тих извјештаја угледали су свјетлост дана захваљујући афери „Викиликс“, али су неки и даље под кључем и носе ознаку тајности. Та ознака периодично се, кад протекне одређено вријеме, скида с докумената, па тако сазнајемо шта су Американци открили о Слободану Милошевићу и Мири Марковић, Војиславу Коштуници, Зорану Ђинђићу, али и Вуку Драшковићу, Војиславу Шешељу, Ратку Младићу, Радовану Караџићу…

КОШТУНИЦА СЕ ОТРГАО, ХОЋЕ ДА СПОЈИ СРБИЈУ И РС

ЦИА се, очекивано, много више бавила Војиславом Коштуницом након 5. октобра него током деведесетих. Разумљиво, с обзиром на његов долазак на власт послије победе на предсједничким изборима у СР Југославији над Слободаном Милошевићем.

Нарочито је занимљив извјештај с почетка 2002. године, чија је директна посљедица договор о атентату на Коштуницу, који је требало заједнички да припреме оперативци ЦИА и енглеског МИ-6. Све би се догодило пред почетак тројног самита шефова држава СРЈ, БиХ и Хрватске 15. јула 2002. у Сарајеву. Операција је названа „Бандит“, међутим, план на крају није реализован.

– Коштуница се отргао контроли, са позиције коју има интензивно ради на приближавању Србије и Републике Српске. Мора се спријечити да то претвори у доминантну српску политику – стоји, између осталог, у том извјештају.

МЛАДИЋ ИМА ПОВЈЕРЕЊА САМО У ДВОЈИЦУ ЉУДИ

Американци су се, осим током ратних сукоба у Босни, Ратком Младићем највише бавили током његовог скривања, истражујући ко су му везе и ко логистички обезбјеђује његов бијег.

– Према извјештајима наших оперативаца са терена, осјећа се присуство њиховог најбољег обавјештајца Толимира или Тоље (генерал Здравко Толимир, прим. аут.). Наш је закључак да он води операцију скривања Младића. Толимир је јако способан, многи канали за снабдијевање муслимана оружјем елегантно су исјечени његовом заслугом и оружје је, умјесто да заврши код армије БиХ, завршавало у српским рукама. Лов на Младића биће јако тежак све док је он на слободи и оперативан. Извори са терена говоре да је Младић имао повјерење без остатка само у два човјека – Толимира и пуковника Драгољуба Милошевића. Сви системи веза и прислушкивања били су у њиховим рукама.

МИЛОШЕВИЋ ВЈЕРУЈЕ МИРИ, НИШТА НЕ ОДЛУЧУЈЕ САМ

ЦИА се детаљно бавила ликом и дјелом Слободана Милошевића и о њему правила строго повјерљиве извјештаје. Агенција је скенирала комплетну Милошевићеву животну и радну биографију, у коју је укључила све његове специфичне особине, очигледно праћене врло пажљиво. На почетку документа, насталог у вријеме када се рат у Хрватској разбуктао, а сукоб у БиХ био у повоју, ЦИА Милошевића доживљава као „промућурног тактичара који добро зна како да манипулише политичком сценом зарад опстанка на власти“.

– Према нашој процјени, примарни мотив који је у основи Милошевићевог политичког понашања јесте снажна жеља за обављањем власти и контролом – стоји већ у трећем пасусу извјештаја, чији су поједини дијелови и даље цензурисани.

ОВАКО ЈЕ ЦИА ВИДЈЕЛА СЛОБУ

ЦИА Милошевића назива импресивним говорником који је самоувјерен и доминантан док разговара очи у очи.

– Милошевић је учтив и опуштен током састанака у канцеларији. Он је мајстор за размишљање и доношење одлука под притиском – гласи дио описа.

Амерички обавјештајци инсистирају на психолошком профилу Милошевића, којем су и отац и мајка починили самоубиство, наводећи да је породични човјек који има супругу Мирјану, сина и ћерку. Посебан параграф посвећен је супрузи, али је велики дио затамњен.

– Мирјана Марковић му је најближа, у њу има највише повјерења, она је његов савјетодавац по свим питањима. Често је користила колумне у магазину да предсказује смјене и догађаје у политици свог супруга – стоји у материјалу непосредно прије цензурисаног дјела.

Извјештај је с временом допуњаван новим подацима, а како је вријеме пролазило, Милошевић од симпатичног политичара који пије виски, пуши томпус и одлично говори енглески, с упадљивим акцентом, постаје зликовац који гура лидере крајишких и босанских Срба у рат. Тако касније опсервације описују Слобу као „ултимативног властодршца који је маргинализовао опозицију“ и „националисту који се у то преобратио послије улоге миротворца у Дејтону“.

Пије виски и пуши томпус, снажно жели да влада и има све под контролом, промућурни тактичар који држи опозицију ван равнотеже, опуштен и шармантан, мајстор за размишљање и доношење одлука под притиском, доживио потрес мозга у саобраћајној несрећи 7. марта 1992., Мирјана је његов најближи човјек од повјерења и савјетодавац, посјетио САД на десетине пута, а откад је постао предсједник, тек неколико, отац напустио породицу, па починио самоубиство. Мајка се такође убила, упркос многим изазовима, доминантан политичар у недостатку бољих замјена.

КАРАЏИЋ БИО НА МЕТИ СЛОБИНИХ АТЕНТАТОРА

Предсједник Србије Слободан Милошевић покушао је да убије вођу босанских Срба Радована Караџића. То се догодило у јеку рата у Босни у октобру 1994. године, након што је Караџић дефинитивно одбио план контакт-групе за окончање сукоба. Ове информације налазе се у тајним извјештајима ЦИА о Србији и Босни направљеним те године. Према оном што је објавила ЦИА (сви подаци и даље нису доступни јер су поједини дијелови извјештаја уклоњени и на мјесту гдје су били стоји белина), Слоба никако није могао да пређе преко непослушности лидера РС.

– Милошевић је прошлог мјесеца послао двојицу атентатора да ликвидирају Караџића. Највјероватније се ради о припадницима специјалних снага које је Караџић расформирао јер су биле повезане са српском тајном полицијом – стоји у документу ЦИА, са датумом 23. новембар 1994. године, а као извор за своја сазнања, америчка служба наводи Николу Кољевића, тадашњег потпредсједника РС (убио се три године касније).

ВУК ДРАШКОВИЋ НЕМА ОРГАНИЗАЦИОНО УМИЈЕЋЕ

Пишући о Милошевићевим политичким противницима на домаћој сцени, амерички обавјештајци наводе да је Вук Драшковић најхаризматичнија и најпопуларнија личност умјерене опозиције, али да се још није у потпуности опоравио од хапшења и пребијања претходног љета 1993. године.

– Његова кампања показала је да још може да мобилише велики број присталица иако су његове организационе способности врло сумњиве.

Зоран Ђинђић је драматично побољшао рејтинг Демократске странке у односу на 1992, наводи се у извештају ЦИА, али се упозорава да он вјерује да будућност Србије лежи у реформисању СПС и да би могао да формира коалицију са Милошевићевом странком. ЦИА, такође, изражава сумњу у његов демократски кредибилитет.

– Ђинђић ће се трудити да постане лидер након што је преузео странку од Драгољуба Мићуновића, ослањајући се на младост и углађен стил, који телевизија воли. Ипак, остаје сумња у дубину његовог демократског кредибилитета.

ШЕШЕЉ БРЗО РАЗМИШЉА И УСПЈЕВА ДА ФАСЦИНИРА

За Војислава Шешеља ЦИА наводи да је ултранационалиста и најпознатији због наводних ратних злочина у БиХ и Хрватској.

– Он је човјек који брзо размишља, добро говори, врло је привлачан народним масама, у чему му штети његово екстремистичко понашање. Упркос неуспјеху на изборима у Србији, Шешељ и даље има веома велики утицај на српске националисте у БиХ и Хрватској – пише ЦИА те 1994. године.

За Шешеља Американци наводе и да је некадашњи социолог на универзитету у Сарајеву, те да је одслужио затворску казну због ултранационалистичких ставова.

Љубан Каран, бивши потпуковник контраобавјештајне службе, каже да ЦИА редовно и обавезно ради профиле личности и из свијета политике, нарочито у државама које су значајне САД.

– То изучавање политичара до крајности јесте припрема терена како би добили јасну лепезу карактера, способности и слабости – од алавости преко порока, коцке, дроге до амбиција у политичкој каријери. То онда даље користе за шта њима одговара, па и да их прогурају својим дипломатским везама и утицајем на значајне државне функције. Или да то спријече – објашњава Каран, наводи Република.

Свака служба, додаје он, изучава личности и процјењује кога жели за агента, пријатеља-сарадника до те мјере да се зна да неће одбити кад се типује. Користе се врбовањем, уцјенама, пријетњама, помагањем при напредовању у каријери, плаћањем…Занимљив детаљ јесте да се у једном извјештају из 1995. године помиње и тада анонимни Арканов помоћник чије име ЦИА у то вријеме није знала, али је имала његов надимак – Легија. Како се наводи, он је у прољеће 1995. командовао групом српских добровољаца који су се борили заједно са снагама Фикрета Абдића код Велике Кладуше. Абдићеви борци знали су ту јединицу под именом Црна легија.