Процурила су оригинална документа ЦИА о хапшењу Драгољуба Драже Михаиловића. Послије више од 70 година са њих је недавно скинута ознака „строго повјерљиво“.

ДОKУМЕНТИ ЦИА ОТKРИВАЈУ KО ЈЕ ИЗДАО ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА

У њима јасно пише ко је издао генерала Дражу Михаиловића и како је доспио у комунистичку замку. Изјаву тим поводом дао је унук Драже Михаиловића и потпредсједник ПОKС, Војислав Михаиловић:

„Из документације се јасно види да су „савезници“ мога дједе, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лијечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, гдје ће га лијечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13.марта 1946. године слетјели су са два авиона у село надомак мјеста Рудо, у источној Босни гдје их је чекао болесни и без свијести генерал Михаиловић“, каже унук Драже Михаиловића и потпредсједник ПОKС, Војислав Михаиловић и додаје:

„Умјесто да га одведу у Италију, испоручили су га комунистима у Сарајево. Мени је драго да је истина изашла на видјело, да су ови документи потврдили да Никола Kалабић није издао Дражу, него је то била прљава комунистичка пропаганда, са намјером да се морално дискредитују најоданији Дражини људи и цијели Равногорски покрет. Сада је јасно зашто у данашње вријеме званичници САД и Велике Британије срамежљиво спомињу да је мој дједа био њихов савезник, да се за њих жртвовао, проливао крв и да је спасио више од 500 њихових пилота. Вјероватно се стиде издаје коју су приредили њему и цијелом српском народу. Ту издају и бесчашће им породица Михаиловић не може опростити, а да ли ће моји сународници Срби, то не знам “ – закључио је Михаиловић.

Превод оригиналног докумената преносимо у цјелини:

„Kонтра обавјештајни корпус Милано батаљон, зона 3 АПО 512 1 Јун 1946 ПРЕДМЕТ: Хватање генерала Драже Михаиловића. ЗА: ГСИ (б), 3 Округ, ЦМФ 1. У прилогу је извјештај који је овој канцеларији пренио поуздани повјерљиви информатор. Извјештај потиче из Београда и бави се догађајима који су довели до тога и путањом којом су Михаиловића заробили Титови војници. 2. Захтјева се да се са наведеним особама поступа дискретно како би се заштитио њихов идентитет. Имена која су у извјештају коришћена за потврду су иста ако се укаже потреба 3. За ваше информације. М.А. ТОНИНИ Мајор, МИ Надзорни агент Доставити: ГСИ (б) 2 СЦИ/З, Милано 2 ЦИЦ, АФХKУ 2 ЦИЦ, Зона 1 1 Архива 1.

Овај извјештај стигао је из команде Пожешког корпуса Kраљевске армије у Југославији од мајора Милоша Марковића који је 12. маја 1946. био лоциран у Врховној команди на подручју Трудово-Kатићи-Нова Варош-Љубић (села). Овај извјештај говори о околностима заробљавања Генерала Михаиловића, а донио га је специјални курир послан из Југославије. „Kрајем фебруара, Врховна команда је била смјештена у региону Точин-Брајићи-Горња-Доња Добриња-Бела Црква-Ражана. Kурирском службом су нас обавијестили да је врховни командант (Михаиловић) неколико дана био болестан од тифуса. 26. фебруара 1946. добили смо од Врховне команде шифровану поруку која гласи:

„Врховна команда има конкретан доказ да ће Титове комунистичке снаге ускоро покренути снажне напоре да пронађу и униште наше тајне копнене јединице. Имамо доказ да су јединице четврте и 37. дивизије пет дана примале оброке за ванредне ситуације. У гарнизонима у Чачку, Ужицу и Зворнику, јединице су ојачали лаком артиљеријом и лаким тенковима. Припреме за копнене акције врше јединице 37. дивизије. Наше снаге на Требави и Озрену тренутно се боре против јединица 27. и 36. дивизије. 19. муслиманска бригада практично је уништена од стране нашег Романијског корпуса код Власенице.

У јужној Србији постоји локална активност на обе стране у регионима Ораховац, Никодим и Извор. Сви заповједници ће предузети најстрожије мјере и извршавати врло повјерљиве инструкције 278/45, водећи рачуна да заштитимо и сачувамо села и избјегнемо опкољењавање и уништење наших снага од стране надмоћнијих непријатељских снага. Врховна команда ће реаговати на развој операција и наставити према водама ријеке Дрине и долином Лима.

„У штабу Врховне команде мајор Никола Миљковић био је начелник оперативног одсјека. Kада је примљено горе наведено наређење, био сам лоциран на платоу Мусније на Златибору изнад села Радаљево. Неколико дана касније Титове колоне су биле у покрету. Моја Златиборска бригада напала је јединице 37. дивизије на Увцу, док је Пожешка бригада напала јединице четврте дивизије на Мачкату. (Јединице четврте дивизије претежно су биле састављене од албанских комуниста). Због надмоћи непријатеља, дао сам наређење да се избегавају директни напади. У вези са акцијом чувања леђа Врховне команде, нисмо добили никакве вијести и било је немогуће успоставити контакт са куриром. 18. марта 1946. добили смо извјештај који нас је веома узнемирио и у који нисмо могли да вјерујемо.

Изгледа да је око 10. марта 1946. Врховна команда стигла у регион који се налази јужно од Руда. У овом селу набављали су лијекове за болесног Генерала, којег су током пребацивања Врховне команде носили на раменима наши људи.

Током овог премјештања један од личних Михаиловићевих љекара заробљен је у бици код Семегњева. Испитивањем и мучењем од стране агената ОЗНЕ и руских официра, открио је да је лични Михаиловићев љекар и такође је открио план пребацивања Врховне команде. Исте ноћи непријатељски авиони су почели да врше извиђачке летове изнад територије на којој је била лоцирана команда. Испустили су летке које су изгледали као да су их правили Американци, а у којима се каже да су дошли да помогну и дају нам оружје и муницију. Исте ноћи, након што су неко вријеме летели изнад тог подручја, авиони су бацили разна паковања муниције и санитетски материјал савезничког поријекла. У једном паковању су била упутства за припрему и обиљежавање траке за слијетање неких авиона за снабдијевање.

• марта 1946. у поподневним сатима стигла су два авиона са савезничким ознакама. Летили су ниско и бацили бакље тако да смо могли да им кажемо мјесто гдје треба да слете. Одговорили смо према упутствима која смо добили и два авиона слетиела су у поље (довољно дуго) око 10 км. сјеверозападно од Руда.

Неколико официра у савезничким униформама (америчке) који су говорили енглески и француски изашли су из авиона. Тројица са највишим чином одведени су до нашег Штаба гдје су се договорили са официрима нашег Штаба да превезу болесног Генерала. Генерал Михаиловић је тада имао високу температуру и није био при свијести. То је разлог због којег су жељели неко вријеме да га одведу у Италију, излијече и потом га тајно врате у планине Југославије. Одмах је смјештен у авион под надзором двојице наших официра који су ишли заједно са њим. У то вријеме су се слетјела још два авиона и девет других официра из нашег Штаба су се укрцали у авионе, међу којима су била два подофицира и главно заповједно особље.

Чим је авион који је превозио Михаиловића полетио у ваздух, преостали авиони су узлетиели за њим. У том тренутку се појавило неколико авиона и почело је да лети изнад тог подручја. Ми смо мислили да су служили као заштита Генераловог авиона, али након што су неко вријеме крстарили подручјем гдје су се налазиле трупе Штаба, почели су да бацају мале гасне бомбе које као да паралишу или успављују наше трупе. Из правца Прибоја били смо упозорени да се моторизоване трупе приближавају у исто вријеме када је једна група авиона почела да испушта падобранце на наш Штаб.

Одмах по слијетању на земљу падобранци су отворили ватру на наше људе који су покушавали да заштите Штаб и који нису били погођени гасним бомбама. Битка је започела зато што су коначно наши људи схватили да имају посла са непријатељем који је употребио превару за отмицу Генерала. Непријатељ је покушао да пробије наш фронт, уђе у подручје Штаба и преотме наше досијее, али велики број њих је убијен. Због доласка снажне колоне која долази из правца Прибоја, наши људи су се повукли према Голешу и одатле су започели евакуацију према Фочи. Наши људи су успјели да сруше један авион. Велики број непријатеља је убијен, али такође смо претрпиели велике губитке. Одатле смо касније добили вијест да је Михаиловић одведен у Сарајево, а одатле у Београд, а да се није освијестио. Kажу да је седам дана био без свијести, јер је био храњен путем инфузије. Kада се коначно освијестио, питао је гдје је и када је открио да је у Београду, рекао је:

„До сада сам извршавао своју дужност; сада можете радити оно што сте одлучили“.  Све наведено извијестио је капетан Kалајитовић, који командује Пљеваљском бригадом. Специјални курир увјерава да је дао тачан извјештај који му је пренио мајор Марковић, командант Пожешког корпуса.