Рођење дјетета у традицији српског народа представља посебан догађај, што потврђује и чињеница да је основни циљ склапања брака у традиционалном друштву добијање потомака.

Рођење дјетета у традицији српског народа

Период од рођења дјетета па до 40 дана у нашем народу је одређен као период бабина или бабиња, док се жена у том периоду зове бабињара.

Бабине се односе на породиљу, коју 40 дана, колико траје овај обичај, ваља чувати од “баба”– по старословенској митологији злих духова који обитавају око куће. Како је забиљежио Вук С. Караџић, некада је у српском народу постојао и обичај да се првих три до седам дана бди над породиљом и дјететом како би они били сачувани од демона и злих сила.

По народном вјеровању трећа ноћ од рођења дјетета је веома значајна, јер тада долазе суђенице и одређују судбину дјетета. У неким крајевима, дјете се те ноћи носило у другу кућу да би избјегло злу судбину, док се у другим водило рачуна да дјете буде чисто и уредно, те се поред њега стављао босиљак, погача и други дарови, како би суђенице одредиле срећнију судбину дјетету.

Од овог ритуалног и паганског обичаја настало је данашње даривање бебе по рођењу, када прође првих 40 дана и беба и мајка ојачају, стекну и поврате имунитет, а прва родбина крене у посјету.

Захваљујући биљешкама многих историчара, етнолога, па и самог Вука Караџића, данас имамо записано шта се то некада поклањало новорођенчадима и из којих разлога.

Да би се породиља и новорођенче заштитили од утицаја злих сила поклањале су се разне заштитне амајлије магијског садржаја, а као најбоља заштина средства сматрани су бијели лук и црвен конац. И данас се одржао обичај да се малој беби везује црвен конац или стави мала црвена бројаница на ручицу, против урока.

У многим крајевима Србије дарови за мајку и дјете, тзв. бабињач, обавезно се састојао од погаче, ракије, домаћег сока и ситних колача за мајку и три поклона за дјете. Погачу би требало да припреми неко од ближњих – мајка, свекрва, сестра итд. Погача се ломи с неким ко није ожењен или млађим чланом породице, а требало би да иста особа прва загризе погачу и да загрижен комад остане у бебиној колевци четрдесет дана.

Жена која припрема бабине породиљи би требало да са собом понесе и млијеко. Према старом вјеровању, то млијеко треба сипати породиљи по бедрима и улити у обућу како јој млијеко не би пресушило.

У нашем народу постоји вјеровање да, уколико први пут идете у посјету новорођеном дјетету, са собом треба поијнети питу са сиром. Наиме, ако дјечак добије питу, за њега ће се дјевојке читавог живота распитивати и обрнуто – ако дјевојчица на дар добије питу биће популарна међу момцима! Уколико су бабине у вријеме поста, алтернатива је пита с јабукама.

Како говоре стари, у дом који је недавно обрадован приновом женског пола треба унијети и пиле с главом како не би читавог живота јурила “као без главе”. Ако су бабине у време поста, као замјена се наводи посна пуњена паприка.

Када се иде на бабине, не би требало затворити или завезати торбу јер ће због тога, вјерује се, дјете тешко проговорити, наводи портал Опанак.

У српском народу постоји обичај да се на бабине понесе повесмо (свежањ кудеље, вуне или лана), које се сијешта уз колевку. На тај начин се “магијски дјелује” на то да дјечак израсте у мушкарца с густим брковима или да дјевојчица има прекрасну и густу косу.

Златан дукат у колијевци остао је обичај и до данашњег дана. Даривале су га бабе и дједе унучићима. Остала родбина данас углавном оставља папирне новчанице у колевку крај детета, што и није баш сјајна опција из хигијенских разлога, премда дјете још увијек није стекло свој имунитет. Као популарни поклони издвајају се још и одјелца, играчке, бомбоњера за мајку и пиће за оца.