У књизи “Моји изуми” Никола Тесла се за свој проналазачки дар захвалио, прије свега, мајци. Са много топлине описао ју је као изузетно храбру жену, великих способности и моралне снаге. Никола ју је називао прворазредним изумитељем, верујући да би много постигла да није била толико далеко од модерног живота.

Георгина или како су је звали сви – Ђука Тесла

Према Теслиним ријечима, Георгина или како су је звали сви – Ђука Тесла, имала је толико спретне руке да је оно што би очима видела, рукама могла да створи.

Сем што је правила многе алатке, узгајала је и биље од којих је сама раздвајала њихова влакна.

„Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одјећа и покућство у кући били су дио образовања“, записао је највећи научник свих времена и човјек који је задужио човечанство. Плетену личку торбицу са којом га је испратила у гимназију, Никола је цијелог живота носио као амајлију.

Ђука Тесла била је рођена у свештеничкој породици у Томингају код мјеста Грачац, 1822. године. Због ране смрти мајке, Ђука се, као најстарије дијете, бринула о шесторо браће и сестара, што ју је и одаљило од образовања. Иако није умјела да чита, Ђука је обожавала поезију и напамет је знала многе стихове народних пјесама и одломке из “Горског вијенца”.

Спретна и домишљата, од малена је проналазила разне справе. Због велике потребе да помаже другима, говорило се да је права Самарићанка. Удала се за свештеника Милутина Теслу, са којим је у Смиљану добила петоро дјеце. Два сина, Данета и Николу, и три кћери – Ангелину, Милку и Марицу.

У 14. години погинуо јој је први син, Дане. Након тога, цијела породица се сели у Госпић.

О Ђукиној храбрости и посебности Тесла је овако писао: “Када је мајци било шеснаест, некаква заразна болест је харала земљом. Њеног оца су позвали да обави посљедњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства, она је сама отишла да помогне једној породици у сусједству, коју је такође напала та страшна болест. Сви чланови породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је, према обичајима предака, украсила цвијећем, положила их је на одар. Када јој се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску сахрану”.

Она је сину увек била подршка, у свему. Никола је истицао да је била добар психолог са јаком интуицијом. Није крио да му је мајка помогла да превазиђе фазу која је за његовог оца била неопростива. Наиме, у младалачком заносу је био наклоњен коцки и само је мајка то сматрала пролазном страшћу. Разумјела је, записао је Никола, мушку природу и знала да човек може да се спасе само властитом вољом.

“Сјећам се једно поподне, када сам изгубио сав новац и страсно жудио за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: “Иди и забављај се!”. Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће то да те прође”. Била је у праву. Тог трена сам побиједио своју страст и једино сам зажалио што није била стотину пута јача,” записао је Никола Тесла у књизи “Моји изуми”.

Марковић каже да је Тесла научио да кроти своје страсти баш захваљујући мајци, тако је “побиједио” јаку жељу за пушењем и испијањем кафе.

“Учила га је мајка Ђука да воли све што је живо. И његови голубови, бела голубица и плавкасти голубан, преко пута хотела у Њујорку, с правом су га очекивали у вечерње сате, да му слете на раме и добију обавезно зрневље,” наводи у књизи Марковић, пишу србијански медији.

Телеграм да му је мајка на самрти, Николу је затекао у Паризу. Одложио је сва предавања и одмах отпутовао у Госпић.

Георгина Ђука Тесла је умрла уочи Васкрса, на Велику суботу, у априлу 1892. године. Бог јој је услишио посљедњу жељу, видјела је вољеног сина Николу и опростила се са њим.

#nikolatesla #djukatesla #mojiizumi