Готово непознату светосавску химна „Пој, Србе, пој“ у заборав је бацила позната и званична химна „Ускликнимо с љубављу“. Њен аутор је Вукашин Радишић (1810-1843), професор грчког језика и велики интелектуалац тог времена.

Он је за свој главни предмет, а то је био грчки језик, урадио и први уџбеник ове врсте код Срба. Те 1837. написао је „Грчку читаоницу за употребленије српске младежи“, предводио је хор у Крагујевцу, био је секретар српског посланства у Цариграду. Објављивао је пјесме и преводе са грчког. Након преране смрти супруге и ћерке, болест и туга су сломиле овог заслужног и данас сасвим заборављеног човјека. Преминуо је у 33. години.

О томе како је Свети Сава у периоду од Првог српског устанка па до четрдесетих година 19. вијека увођен за патрона српске просвјете, подробно је писано у нашој публицистици. Према „Новинама Сербским“ стоји да је у Крагујевачком лицеју 1840. године свечано прослављен Свети Сава као школски патрон, и то захваљујући прије свега професору хеленистике Вукашину Радишићу. У њему је сачуван и опис прославе школског светосавског дана те далеке 1840. године, у којем се недвосмислено види улога професора Радишића у том догађају.

На иницијативу књижевника Јована Ђорђевића, угледни етнографски писац Милојко Веселиновић записао је сјећање Алексе Д. Ђурића, крагујевачког ђака у вријеме када је професор Радишић припремао светосавске прославе.

„Када сам дошао у гимназију 1837. године, Радишић почне прије Божића да пјева са ученицима тропар Светог Саве и остале црквене пјесме које се пјевају у цркви на дан Светога Саве; и припремао је у школи све што треба за школску прославу 14. јануара идуће, 1838. године. Тада сам чуо први пут да пјевају ученици пјесму Светом Сави Пој, Србе, пој! ум на небо води свој; и сви су је ученици у старијим класама, који су појци, већ знали – и ријечи и глас. Ми нови ступали смо уз њих и од њих учили појати. Радишић је мене одредио да почињем, јер сам имао висок глас. Ето тако сам ја онда био у школи први појац, те сам запамтио и ријеч и глас светосавске пјесме. И доцније сам радо и чешће певао ту пјесму о благим данима“, наводи портал бастабалкана.

Ово је текст химне коју је написао Вукашин Радишић и посветио је првом српском архиепископу Светом Сави:

ПОЈ, СРБЕ, ПОЈ

Пој, Србе, пој!

Ум на небо води твој!

Отуд’ Архипастир Сава

Немањићка света глава

Шаље данас здраву

Роду нашем славу

Пој! – гони с’ мрак

Светал, богат точи с’ зрак

Право Срб’ма на теме,

Да им никну свуда имена.

Срби умом једри,

Срцем чисти, ведри!

Слава Светитељу!

Хвала Учитељу!

Слава Просветитељу

Нашем Покровитељу

Сави Архипастиру

Слава буди по миру! –

***

Наш Српски род

Браће од сад’ диван плод;

Мудрост му с’ доми строје

Српски синци туд’ се роје,

Купе медно биље,

Светитељ што шиље.

Ој Српски гај

Сушти биће нам рај!

Ријеке, горе и долине,

Поља, њиве, лузи

Биће среће друзи!

Слава Светитељу!

Хвала Учитељу!

Слава Просветитељу!

Нашем Покровитељу!

Сави Архипастиру

Слава буди по миру!