Обавјештајна и параобавјештајна тијела у БиХ, на челу са директором без дипломе, чији скандали свако мало потресају јавност у БиХ, по налогу муслиманских политичара, започела су брутални прогон Срба, саопштено је из Удружења „Част отаџбине“.

„Директор муслиманске параобавјештајне службе Осман Мехмедагић Осмица, некад омиљени члан гарде Алије Изетбеговића, први снајпер и убица Срба без милости у рату, који је према изјавама хашких свједока убијао Србе из чисте забаве, по инструкцијама Изетбеговића млађег, наставио је у миру да спроводи акцију истребљења Срба из државне заједнице БиХ, а све уз подршку међународне заједнице, која је ‘Инцковим законом’ дала зелено свјетло за наставак обрачуна са Србима „, истиче се у саопштењу.

Из овог удружења додају да се први на листи непожељних Срба нашао професор на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду Милош Ковић, коме је на прелазу Вардиште забрањен улазак у БиХ и онемогућено да одржи заказана предавања у Републици Српској.

„Професор Ковић је први на листи, а поставља се питање колико још има таквих листи и ко је сљедећи. На Србе се поново пуца, из свих оружја. У првој фази прогона су интелектуалци, професори, а циљ је да се забрани изучавање науке и историјских чињеница, да се Србима утјера страх дубоко у кости, да им се поручи да су непожељни – или ћете прихватити шта ми кажемо или вас неће бити“, наводи се у саопштењу.

Да је све ово дошло из кухиње СДА, додаје се у тексту, раније је потврдио и Шефик Џаферовић, актуелни бошњачки члан Предсједништва државне заједнице БиХ, који има повјерење у ОБА кад каже да је један професор „пријетња по безбједност“.

– Професор је „пријетња по безбједност“, каже исти онај Џаферовић који је у рату нијемо посматрао како муџахедини одсијецају главе Србима, знао све о злочинима и није реаговао. Добро дошли у земљу гдје слободно улазе борци са страних ратишта и без проблема добију пасоше, па чак и држављанства, а протјерују се универзитетски професори. Добро дошли у земљу гдје они који сијеку главу Србима, обећавају демократију, а међународна заједница гледа и аплаудира – наводе из Удружења „Част отаџбине.