НОВОСТИ

Струја у Српској ће и даље бити повољнија него у ФБиХ |

Цвијановић: Тражење медицинске документације додатни притисак и правдање |

Вишковић: Припадници МУП-а показали максималну професионалност протеклих дана |

„Гарда Пантери“ Градоначелници Бијељине и Бањалуке својим перформансима направили случај од Српске |

Бојић: Неприхватљиви потези Станивуковића, рекордан прилив средстава од ПДВ-а у Српској |

Гацко: Није изабран предсједник Скупштине општине, нема већине |

IV Дискусиони форум у Бањалуци – „Мултиполарност као глобални тренд“ у организацији покрета „Одбрана Српске“ |

Вучић: Разочаран сам појединим градоначелницима и њиховим ставовима о солидарности између локалних заједница |

Тражила се столица више за предавање Миломира Марића; Мултимедијална сала у кругу Чајавеца пуна до посљедњег мјеста |

Ковачевић: Четири дана без Додика искоришћена да се створи хаос у Српској |

ЗАБРАЊЕНА ИСТИНА: По турском попису из 1455. на Косову 13.000 српских кућа и само 46 албанских

01/09/2021

Свакако, можете рећи да није битно оно што се дешавало пре пет стотина година те да је битно само оно што важи данас, и то је тачно. Али је такође тачно и да Албанци фалсификују историју јер схватају да је историјско право једнако важно као и фактично стање. Стога, не можете рећи да је садашњост битнија од прошлости.

 

На Косову 13.000 српских кућа и само 46 албанских

На Косову 13.000 српских кућа и само 46 албанских

 

Према посљедњем попису становништа на територији АП Косово и Метохија који је спроведен почетком априла 2011. године, тамо је живело 1,7 милиона људи. Овај број углавном обухвата Албанце, пошто попис није спроведен у четири општине на сјеверу покрајине, а и највећи део Срба јужно од Ибра га је бојкотовао.

Ова огромна албанска већина која је тренутно чињенично стање, заједно са илирском хипотезом о албанском поријеклу, представља темељ права које тај народ полаже над тлом о коме се говори.

До те већине дошло је, наравно, само и искључиво терором, геноцидом и прогоном који су у посљедњих пет стотина година систематично спроводили Турци, док су овим предјелима владали, и Албанци муслиманске вјероисповести.

Зато је необично да српско историјско право на Косово и Метохију брани управо један османлијски

документ, који доказује не само да су Албанци релативно речено новопридошлице на ту земљу, већ уједно доводи и у питање илирску хипотезу о којој је више ријечи било у засебном тексту.

Наиме, отомански дефтер (односно општи катастарски порески попис) из 1455. године који је скупљен у земљи Бранковића (другим речима, отприлике исто што је данас територија Косова и Метохије) забиљежио је невјероватну ствар: ситуација тада је била обрнута у односу на данашњу, и то драстично.

Османлијски пописивач је забиљежио да на КиМ постоји 480 насеобина у којима живи 13.696 одраслих мушкараца, 12.985 кућа, и још 14.087 носиоца домаћинстава (пошто је постојало и 480 удовица). Неки одрасли мушкарци нису имали своје куће, па су тако забиљежени као сиромаси. Неке куће су дјељене на више домаћинстава.

Пажљивим проучавањем онога што је забиљежио османлијски пописивач на КиМ установљена је фрапантна етничка структура становништа.

Средином 15. вијека постојало је скоро 13.000 српских кућа у свих 480 села и вароши на Косову и Метохији. Поред наших, ту је било и 75 влашких домаћинстава у 34 села, 46 албанских у 23 села, 17 бугарских у 10 села, пет грчких у Лауши и Вучитрну, једно јеврејско у Вучитрну и једно хрватско.

Од свих имена и презимена која се помињу у попису, 95,88 одсто су била српског поријекла, 1,90 одсто романског, 1,56 неутврђеног, 0,26 албанског, 0,25 грчког, и тако даље.

Дакле, прије 500 година, постојало је на Косову само 46 албанских домаћинстава у 23 села (у просјеку две куће по селу, ниједно једино чисто албанско), док је српских било скоро 13.000 у свих 480 насеобина. Словима: тринаест хиљада у четири стотине и осамдесет мјеста наспрам четрдесет и шест у двадесет и три. И не само то него не постоји забељежен чак ни један једини топоним албанског поријекла (уосталом, и данас Албанци на КиМ углавном користе српске топониме, почев од имена самопрокламоване државе Косово које на албанском језику не значи ништа, односно, имена које је српског поријекла, па све до назива престонице – Приштине).

У 14.вијеку етничка структура је била још драматичнија; наиме, Дечанска хрисовуља из 1330. године садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и данашњој сјеверној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани, па тако знамо да су од 89 села само три била албанска, те да суод 2.166 земљорадничких газдинстава и 2.666 сточарских само 44 била албанска, другим ријечима 1,8 одсто.

Не српско становништо на територији Косова и Метохије до краја тог вијека није прелазило 2 одсто.

Најпопуларнија мушка имена на КиМ 1455. године су била Радислав, Богдан, Радица, Степан и Никола, док су женска била Оливера, Радислава, Стојислава, Јелена, Станислава, Владислава и Влкосава (односно Вукосава, јер је “л” временом прешло у “у”; исто се десило и са именицом “влк” која је постала “вук”). Вијек раније, најпопуларнија мушка имена на истом тлу су била Рајко, Милош, Радослав, Богоје, Дорослав, Богдан, Прибоје и Милован.

Иначе, званични назив овог за нас важног османског документа је био „Дефтер за Вукову област”. Величине је 30 x 12 центиметара, увезан је у кожни повез и представља једну цјелину без икаквих интерполација. Обухвата 240 фолија, односно 480 страница. Писан је на бијелом папиру црним мастилом, и то веома лепим рукописом, наводи се у публикацији „Историја Срба“.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести