Неопходно је да Нацрт закона о заштити српског језика и ћириличког писма има своје обавезујуће одлуке чију примјену не могу спречавати или условљавати одредбе Закона о службеној употреби језика и писма у Србији, изјавио је српски лингвиста Милош Ковачевић.

„Заштита ћирилице мора бити безусловна“

– Да би ово био закон, а не привид или маска закона, неопходно је у њему укинути позивања на овај други закон. Без тога, биће само мртво слово на папиру, декларативна, а не стварна заштита српског језика и ћирилице – истиче Ковачевић за „Вечерње новости“.

Професор Ковачевић објашњава да, Нацрт у суштини обезбјеђује много бољи статус српског језика и ћирилице него важећи Закон о службеној употреби језика и писама, али „само површински“, јер је њему и даље надређени важећи Закон о службеној употреби.

То се, како истиче он, наводи у трећем члану нацрта закона којим се прописује „обавезна“ употреба српског језика и ћириличког писма, јер се у том члану два пута ова употреба условљава прописима Закона о службеној употреби језика и писма.

– Ако је Закон о службеној употреби језика и писма надређен Нацрту закона о заштити српског језика и ћириличког писма и законима у области образовања, на које се Нацрт закона позива прописујући употребу српског језика и ћирилице у образовном систему, јасно је да ништа из Нацрта закона није могуће применити у пракси, јер то спречавају одредбе надређеног Закона о службеној употреби језика и писма – истиче Ковачевић.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић наводи да је за Нацрт закона као предложак послужио приједлог који је урадило Министарство културе, уз учешће представника Одбора.

– Пошто је на томе закону рађено врло озбиљно и темељито, уз учешће државе и језичке струке, што је и логично, све што је из тог предлога узето сигурно је на добробит српског језика и културе – истиче Танасић.

Он је изразио наду да најзначајније одредбе нису битно мијењане ради слабљења моћи и домета самог закона.

Предсједник Србије Александар Вучић предао је у четвртак, 26. августа, у Београду српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику преднацрт Закона о заштити српског језика и ћириличког писма, који би требало да усвоје скупштине Србије и Републике Српске на Дан националног јединства 15. септембра.

Према писању медија, у преднацрту се наводи да су сви државни и локални органи, јавна предузећа, школе, факултети и друге јавне институције у обавези да употребљавају српски језик и ћириличко писмо.

Ћирилицом ће морати да буду исписани и називи сједишта, дјелатности, рачуни, фактуре, потврде, а за непоштовање закона предвиђене су и казне до 500.000 динара /4.255 евра