Термин Метохија негира то да су Албанци старосједиоци на простору Косова и Метохије и зато на све начине покушавају да га избаце из употребе!

Косово и Метохија

Албанци у употреби термина „Метохија“ данас виде пркосно и отворено негирање државности Косова. Са друге стране, за Србе је име Метохије постало питање идентитета. У брисању ове ријечи из назива покрајине, 1968. године, виде најаву периода дискриминације и свих невоља са којима су се суочили. Данашњу забрану те ријечи доживљавају као негирање српског идентитета читаве територије, наводи портал Бисер метохије.

Термин „метох“ се користио, у Средњем вијеку, да означи и власништво манастира над једним или више села, црквом или шумом. У документима је присутан и термин „метохијски човек“, за људе који живе на манастирским имањима. За цјелокупно манастирско имање чешће се користи облик у множини – метохија.

Тако се Дечанско властелинство у повељама назива метохијом, помиње и метохија Светих арханђела или Призренска метохија, која се односи на властелинство саборног храма призренских епископа – Богородице Љевишке. Хиландарска имања су била подијељена у групе које су се такође називале метохијама.

Тако су, на примјер, села источно од Пећи чинила Крушевску метохију, а села у призренској равници Хочку метохију са седиштем у Великој Хочи. Богородица Хвостанска код Пећи (данас у рушевинама) имала је своју метохију у Хвосну (простору око данашње Пећи и Истока).

Отуда се у црквеној употреби развила пракса да се шири простор од Пећи до Призрена географски назива „Метохија“, управо због бројних манастирских метоха или метохија, које су се овдје налазиле у средњем вијеку (посебно у периоду од 12. вијека до коначног пада под Османску царевину средином 15. века). Манастирске метохије, као нпр. Дечанска (чије се међе детаљно помињу у Дечанској оснивачкој повељи Св. Краља Стефана Дечанског 1330.год, протезала се чак и на просторе данашње сјеверне Албаније (до реке Валбоне) и простор око Плавског језера у Црној Гори.