Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и тјелесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе гријеха и сјединити са Господом.

Зато пост у православној духовности заузима веома важно мјесто и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном”, тј. оном која у себи садржи масноће животињског поријекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама.

Једно од врло важних правила у животу сваког вјерника јесте пост сриједом и петком.

На ове дане пости се током цијеле године, изузев трапаве седмице, недјеље након Васкрса. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69 каноном св. Апостола.  Вјероватно сте чули да се петком пости због дјеце, или да оба дана треба да посте родитељи, ради добробити свог потомства.Ово је још једна у низу хришћанских заблуда.

Пост сриједом је одређен у знак сјећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана разапет на крсту.

У петак сваки вјерник треба да пости, јер је то најтужнији хришћански дан – дан када је Исус Христ мучен и разапет на крст.

Дакле, пост није ограничен само на родитеље или оне који желе да имају дјецу. Пост због дјеце може да вам буде само додатна мотивација, односно жеља да због ваших ранијих гријехова не испаштају ваша дјеца, наводи Курир.

Водите рачуна шта радите – није ријеткост да се казна за гријех одражава на дјецу, како и стара изрека каже: “Родитељи једу грожђе, а дјеци трну зуби”.

Исус и апостоли

Што се тиче духовног поста, сриједом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе Св. Писма које се односе на издају Христа, његово суђење и распеће.