Сутра се навршава 29 година од злочина Хрватске војске над 40 Срба, припадника територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша, који се догодио у присуству Унпрофора и за који још нико није кажњен.

Миљевачки плато код Дрниша

Из Документационо-информативног центра „Веритас“ подсјећају да је 21. јуна 1992. године Хрватска војска напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу и преузела контролу над седам села.

Уочи напада је хрватска страна затражила од српске да се уздржи од евентуалних провокација због Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би исто то јутро безобзирно напала српске положаје.

Био је то први већи напад војних снага Хрватске на Републику Српску Крајину /РСК/ након што је Унпрофор преузео улогу заштитних снага на подручју РСК. Савјет безбједности УН је 30. јуна исте године донио Резолуцију 762 којом осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска одбија.

У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих су већину хрватски војници масакрирали након предаје. Преживјеле српске заробљенике су, под пријетњом смрћу, натјерали да их баце у крашку јаму намијењену за гломазно смеће.

Хрватска радиостаница Сплит, у маниру крајњег цинизма, више пута је емитовала имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са разним погрдама, подсјећају из „Веритаса“.

Од 17. јула до 1. септембра исте године, хрватска страна је српској преко Унпрофора предала 21 тијело.

Предате су и кости извађене уз помоћ спелеолога из јаме, спаковане у 20 врећа и измијешане са костима животињског поријекла, што је у великој мјери отежавало идентификацију.

Од дијелова костију састављено је 40 тијела, од којих је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, а 12 неидентификованих покопано је у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.

Послије пада РСК, ни међународна заједница, ни Хрватска нису показале интересовању да ти посмртни остаци буду ексхумирани и идентификовани савременом ДНК методом.

Преживјели заробљеници, њих 17, су након тортура у затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.

Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је у септембру 2014. осудио припаднике Хрватске војске Анту Бабца на три године и осам мјесеци и Мишу Јаковљевића на три године затвора због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића, припадника Територијалне одбране РСК из книнског села Ервеник.

За злочин на Миљевачком платоу, без обзира на постојање обиља валидних доказа који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима, нико није процесуиран пред Хашким трибуналом, наводе из „Веритаса“.

Злочин на Миљевачком платоу забиљежили су починиоци и на видеотраци која се непосредно послије догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео клубовима широм Европе.