21/06/2021
Због изнимне вриједности, манастирски комплекс уписан је УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи 1979. године. Манастир Сопоћани се налази недалеко од Новог Пазара, 16 км западно уз ток ријеке Рашке, по којој се и српска држава у средњем вијеку називала Рашком. Назив Сопоћани добио је по старословенској речи сопот, што значи извор.
Деценијама угрожаване атмосферским приликама, растињем и другим невољама, сопоћанске фреске су одолијевале захваљујући необично квалитетној изради. Истина, златни листићи који су их покривали временом су сасвим отпали. Остали су само црни трагови лијепка којим је злато било причвршћено на обојену фреско подлогу. Архитектура Сопоћана обновљена је од 1927. до 1929. године. Међути, тако подигнути храм знатно је страдао у Другом свјетском рату. Конзерваторско-рестаураторски радови, предузимани од 1948. па све до данас, с повременим краћим и дужим прекидима, доприносили су да се архитектура Сопоћана консолидује и обезбиједи за њихово трајније одржавање, чување и коришћење.
Портрети краља Уроша, Стефана Првовенчаног, св. Симеона Немање и Драгутина и Милутина, краљевих синова, приказаних у главном дијелу храма, као и портрети краљеве породице, са супругом Уроша, краљицом Јеленом Анжујском, рођаком француског краља, и синовима, спадају међу најљепше сачуване владарске портрете у фреско-сликарству тог доба. Од посебног историјског и уметничког значаја су фреске са сценама из живота св. Симеона Немање у њему посвећеној капели, као и оне с приказом догађаја из живота св. Саве у ђаконикону.
Преко пута гроба краља Уроша код јужног зида, у главном дијелу храма, налази се, уз сјеверни зид, гроб српског архиепископа Јоаникија. Изгледа да је историјска случајност хтјела да пети владар династије Немањића, Урош први, и пети архиепископ српске цркве, Јоаникије први, заједно учествују у градњи и украшавању сопоћанског храма. Њихово вјерно пријатељство трајало је све до њихове смрти у изгнанству, после насилног преузимања пријестола од стране краља Драгутина (1276-1282.). Касније су њихова тијела пренијета у Сопоћане, заслугом краљице Јелене Анжујске.
09/12/2024
08/12/2024
08/12/2024
06/12/2024