Према неким старим подацима постоји чак 889 мјеста по Србији гдје се налази 12 хиљада товара злата. Ово је вјероватно мало претјерано, а и подаци су стари пар стотина година. Ипак, постоји неколико прича о изгубљеном благу које би могле да вам буду занимљиве.

Изгубљене ризнице цара Константина

Римски Цар Константин је рођен у Нишу у четвртом вијеку, то сви знамо. Али не знамо сви да су приче о његовим ризницама вијековима изазивале уздахе. Е па видите, неки вјерују да је његово благо и данас сакривено на неколико мјеста. И то у Србији, гдје чека. Једно од мјеста је по предању и Копајкошарска пећина, која је добила име по истоименом селу недалеко од Сврљига.

У околини овог градића помињу се још неке пећине у којима се наводно налази злато.

Легенда каже да је злато проклето. Зато не треба са сваким ићи у потрагу, да се приликом трагања не сме пуно причати, треба понијети свећу, бијели пешкир и литар црног вина. Ако се злато нађе оно мора обавезно братски да се подјели, каже се у народним вјеровањима.

У потрагу за златом обавезно понијети митску биљку расковник, јер се само уз његову помоћ злато проналази. Ето сад све знате, али ако сте сујеверни можда боље да пређете на следећу ставку.

Благо Немањића

Фино је благо цара Константина. Али шта кажете на изгубљену ризницу Немањића?

Позната је прича о сакривеном благу у мјесту Миљковац код Ниша гдје се наводно налази непроцјењиво богатство. Неки кажу да је то украдено благо византијских царева, а неки тврде да је у питању ни мање ни више него ризница Немањића. Ако се спријатељите са мјештанима можда ћете чак и добити мапе које круже по овом крају.

Посебно је занимљиво да је 1993. у Миљковац је стигао Салваторе Фиангиацо са Сицилије и то са великом екипом спелеолога. Имали су мапе и некакве старе записе у којима је наводно писало да се у подземним пећинама налазе дијамантске круне, златни дукати, накит и ко зна шта све још. Нико никада није објавио да ли су заиста нешто и нашли, мада се прича да су остали кратких рукава и да благо и даље чека да буде пронађено.

Благо попа Мартина

Негдје око Ниша, Сокобање, Пирота, Жагубице, или можда Књажевца наводно се налази сакривено благо попа Мартина. Тако бар каже народна легенда, по којој се поп Мартин због неправде турских власти одметнуо у хајдуке. Изгледа да му је баш добро ишло, јер се прича да је грдно благо сакрио негдје у планинама. Е, сад на којој је планини то се не зна, помиње се Оштра чука, Копривница, Куријачка планина, Три чуке и све тако нешто, а заправо нико не зна прецизно гдје су те чуке јер их има на више мјеста у Србији. Тако да боље ни не покушавајте…

Ртањско благо

О планини Ртањ предањима и мистичним причама никад краја. Локално становништво је прилично убјеђено да се у унутрашњости планине налази закопано благо. И то много блага! Наводно је на врху планине живио чаробњак који је чувао огромно богатство које никада није пронађено.

Али ако не вјерујете у чаробњаке, сигурно вјерујете у богате Јевреје.

Е па за Ртањ се везује и прича о богатој јеврејској породици Минх која је посједовала параћинску фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је самоубиство под потпуно неразјашњеним околностима, а његова супруга Грета је саградила црквицу-капелу на врху планине Ртањ. Цркву је градило чак 1.000 радника, а освећена је 1936. године. Ипак прије двадесетак година капела је срушена до земље пошто су је ловци на благо разнијели динаминтом због легенде да се испод ње крије благо. И још увијек није пронађено, ако вас баш занима!

Благо цара Душана

Огромно благо цара Душана које је згрнуо освајајући по Балкану сакрили су наводно Ђурађ Бранковић и његова жена Проклета Јерина негдје око Чачка. Ако планирате да кретене у поход тражите негдје између манастира Вујан и утврђења Соколица.

Легенда каже да је на стотине дрвених сандука дуката, златних и сребрних пехара као и круна Немањића сакривено у некој пећини у том крају. О овом благу је писао познати Чедомиљ Мијатовић у роману “Рајко од Расине” који је штампан 1892. године. И од тада потрага авантуриста не престаје. Али без превише успеха, пише доминомагазин.