09/09/2021
То је раније потврдио и бивши начелник Генералштаба ВЈ и командант Треће армије током НАТО бомбардовања 1999. Небојша Павковић који је саопштио да је МУП Црне Горе чак имао планове да нападне Војску Југославије.
Павковић је додао да је из тог разлога, недуго пошто је почело бомбардовање, формиран Седми батаљон Војске Југославије који је добио специјалан задатак да пази на потезе МУП-а Црне Горе. Припадници Војске Југославије и црногорске полиције лојалне Ђукановићу су се због тога малтене три мjесеца гледали преко нишана у изузетно запаљивој атмосфери.
Влада Црне Горе на челу са Ђукановићевим сатрапом Филипом Вујановићем је подсjећања ради чак одбила да прихвати ратно стање које је Београд прогласио са НАТО пактом.
Не треба заборавити ни то да званична Подгорица ниједном за 78 дана бесомучног напада на СРЈ није употријебила термин НАТО агресија већ је бомбардовање све вријеме називала НАТО интервенцијом.
Црна Гора при томе током бомбардовања уопште није доживjела већа разарања иако су неки од првих НАТО пројектила пали на војни аеродром Голубовци и касарну у Даниловграду.
А треба рећи и да је прва жртва НАТО агресије на територији Црне Горе био војник Саша Стојић из Београда.