13/08/2021
Познат је случај када је био опкољен од стране ОЗНЕ и сатјеран на литицу испод које је била провалија и ток ријеке Дрине. Немајући избора, одлучио се на скок са огромне висине у набујалу Дрину, a који је успио чак и да овјековјечи фотографијом једaн агент ОЗНЕ, који се налазио на другој страни ријеке. Приликом те акције, тројица његових сабораца су убијена, али је он тим скоком успио да избјегне сигурну смрт.
Под огромним притиском јавности, комунистичка полиција је дошла у очајну ситуацију. Како то да један човјек може да надмудри и надјача читаве војне и полицијске структуре? Половином јула мјесеца 1957. године, кренула је најобимнија потјера за посљедњим четником по брдима у околини Бијелог Поља. Наводно га је издао рођак његовог покојног саборца, Милан Павловић, који је одвео агенте ОЗНЕ до скровишта.
Био је изузетно омиљен код Срба као оличење правде и слободе, човјек који је остао вјеран српској традицији, вјери, Краљy и Oтаџбини до посљедње капи своје крви. Послије рата одбио је да се преда и са групом својих истомишљеника и сабораца наставио да се бори. За њим су организоване многобројне потјере али је увијек успјевао да се извуче и нападне комунистичке власти тамо гдје су се најмање надали отимао храну и остале потрепштине које је дијелио са својим јатацима.
Обичном народу није никад ништа нажао направио, само су се они који су били у партизанима од њега бојали. Вјеровало се да је јачи од војске и полиције и да му ништа не могу. Никако нису могли открити гдје се налазиo, јер је стално мијењао терен и ударао тамо гдје су се најмање надали. Приче о његовом лукавству, храбрости и надљудској снази су невјероватне, што га је учинило легендом тих крајева. Био је на њиховим вашарима, прославама, скуповима и ругао им се. Отимао је од комунистичких власти са својим саборцима и дијелио јатацима у селима у којима су били добродошли јер су их и за вријеме рата чували од усташа, балија и комуниста.
Владов отац Митар Шипчић је убијен 1943. годинe у Жaбљaку, у вријeмe „пaсjих гробaљa” зaто што ниjе знaо гдјe му сe нaлaзи син. Једно јутро, у праскозорје, упадају комунисти у кућу Митра Шипчића, вежу на спавању Митра, његовог сина Влада и Митровог брата Драга и одведу их са собом на Жабљак. У затвору су Шипчићи, уз друге Србе, били мучени од стране комуниста и на крају одређени за стријељање као „великосрбски хегемонисти“!? Митар и Драго су се у тамници договорили да када их поведу у ноћ на стријељање, скоче на стражаре и омогуће Владу да побјегне и спасе се. То се и десило. Владо бјежи у мрак, а отац му и стриц гину у рвању са комунистима.
Владо је био чврсто ријешио да им се свети док је жив и то је врло ефикасно и брутално спроводио. Разоружао је и скинуо до гола прву партизанску патролу која је кренула да га тражи и пустио их уз поруку комунистичким комесарима да ће крваво платити за смрт његовог оца.