Библиотека Матице српске приредила је поводом обиљежавања 100 година од рођења српског писца, есејисте и политичара Добрице Ћосића, електронску изложбу грађе из својих збирки.

Добрица Ћосић

Поставка, коју чини избор књижевних дјела и литературе о Ћосићевом животу и стваралаштву може се погледати у јавном каталогу Библиотеке.

Аутор изложбе је Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан је на веб-сајту www.bms.rs, саопштено је данас из Библиотеке.

Добрица Ћосић рођен је у селу Дренова, надомак Трстеника, од мајке Радмиле и оца Живојина. У књигу рођених дреновачке цркве уписан је под датумом 29. децембар 1921. године.

Након завршене основне школе, отац га је уписао у Виноградарско-воћарску школу у Александровцу. Почетком Другог свјетског рата учествоваће у рату као партијски илегалац у трстеничком и темничком крају. Фебруара 1943. године постаће комесар Расинског партизанског одреда. Крајем 1943. почеће са писањем чланака под псеудонимом Геџа.

Почетком 1951. године предаје издавачкој кући „Просвета” коначну верзију романа „Далеко је сунце”. У децембру 1954. године „Просвета” објављује нови роман Добрице Ћосића, под насловом „Корени”. У НИН-у том приликом изјављује: „Окренуо сам се прошлости свакако да бих кроз њу боље видео нас савременике… Роман прича драму једне старе српске породице… Жеља ми је да на `Корене` дозидам једну већу романсијерску грађевину”.

Добија НИН-ову награду критике за роман „Корени”, најбољи роман објављен у 1954. години. Добрица Ћосић је први добитник овог признања, а у жирију су били: Милан Богдановић, Велибор Глигорић, Борислав Михајловић Михиз, Ели Финци, Зоран Мишић и Стеван Мајсторовић.

Након „Корена”, Ћосић објављује роман „Деобе” /1961/, затим „Бајку” /1965/, тетралогију „Време смрти” /1972–79/, трилогију „Време зла”: „Грешник” /1985/, „Отпадник” /1986/ и „Верник” /1990/, након тога објављује „Време власти И” /1996/ и „Време власти ИИ” /2007/.

Добитник је бројних награда, домаћих и иностраних.

Дјела Добрице Ћосића преведена су на тридесетак језика.