Kраљ Милутин иако је важио за једног од највећих и најспособнијих државника средњевјековне Србије, није важио за доброг човјека. Неки историчари тврде да се то чак да видјети и на многим портретима овог нашег славног краља, гдје његове очи, како кажу: “криве и мале… имају нечег лукавог и пожудног.”

Краљ Милутин

Доказ о рђавом карактеру краља Милутина добијамо и из свједочења о његовом понашању према ближњима, а посебно према својим женама. Својим безобзирним понашањем према женама, Милутин је често саблажњавао и домаћи и страни свијет. Женио се, противно свим правилима цркве, четири пута.

Његова прва жена била је кћерка тесланског деспота. Након што му је родила сина Kонстанитина, Милутин ју је вратио оцу без икаквог објашњења.

Друга жена је била свастика његовог брата Драгутина и кћерка угарског краља. Оно што је интригантно у вези са овим другим браком краља Милутина је то што је он своју другу жену завео док је она била калуђерица. С њом је добио кћерку којој је дао врло необично име- Царица. Међутим, након што је одузео углед другој жени, и њу је отјерао и брак прогласио неважећим, наводи портал Опанак.

Трећи брак је склопио са кћерком бугарског краља, која му је родила будућег наследника Стефана Дечанског, који ће у историји остати познат по својој трагичној судбини краља кога је рођени отац ослијепео, а син убио.

Четврти брак краља Милутина је најчуднији

Наиме, када је краљ Милутин отјерао и трећу жену, византијски цар му је понудио своју кћер, Симониду, која је имала само 5 година. Њу су силом и на велико противљење и са грчке и са српске стране удали за моћног владара, који је био већ старац. Послије 18 година које је провела у Србији, Симонида је покушала да побјегне и ослободи се брака који није жељела. Искористила је мајчину смрт да се врати у Цариград и ту је изјавила да не жели да се враћа натраг у Србију. Међутим, када је то сазнао Милутин је запријетио њеном оцу, који ју је силом вратио натраг. И поред очеве наредбе да се врати своме мужу, Симонида је успјела да на путу за Србију побјегне у један манастир и ту се замонаши, у нади да ће је монашки чин спасити зле судбине. Пронашао ју је њен брат, раздерао јој је монашки вео и вратио је натраг Милутину. Изгледа да је ова млада девојка прирасла за срце овом краљу преке нарави, па је он наредио да се у манастиру Грачаница направи фреска младе краљице.

И поред њеног жестоког противљења да остане у браку са Милутином, изненађује велика брига младе Симониде када се краљ разболио. У неким изворима се наводи да се није одвајала од његове постеље. Kада је, двије године послије смрти, краљ Милутин, и поред бахатог живота који је водио, канонизован, Симонида је из Цариграда послала прелијепо кандило да украси његов гроб.

У својој књизи о српским краљицама Исидора Бјелица је написала да је Симонида због прекинутог детињства и ране и несрећне удаје цијелио живот остала нероткиња и да је заувијек омрзла мушки род. А једини мушкарац кога је до смрти вољела био је њен отац, који ју је продао за мир.