29/07/2021
Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић
„Врло јасно смо побили и оспорили таксативно сваку Инцкову тврдњу“, додао је Ристић, наглашавајући да је у посљедње вријеме присутна девалвација термина геноцид.
С једне стране је, како је рекао, ратни злочин који се догодио у Сребреници и који ни по једној карактеристици не испуњава дефиницију геноцида, док с друге стране, од скора постоји тврдња одређених параполитичких кругова из Сарајева о томе да су „Срби вршили геноцид над муслиманима, сада Бошњацима почев од 19. вијека“.
„Тај наратив врло брзо, колико одмах, преузела је Приштина и сада имамо тврдњу да су Срби починили најмање три геноцида над Албанцима, седамдесетих година 19. вијека, потом за време балканских ратова и у најскорије време од почетка осамдесетих година прошлог века“, навео је Ристић.
„Само научно, не политички, можемо ставити тачку на теме које се односе не само на ратне злочине, већ и на бројна друга питања која се односе на заштиту српских националних, државних, па и црквених отворених питања“, истакао је Ристић, наглашавајући да српска страна мора увијек тражити од заговорника прича о геноцидима доказе, умјесто политичких флоскула којима они засипају јавност.
Они морају понудити доказе, писане или било које друге врсте, али, како је рекао Ристић, јасно је свима да тих доказа нема и да је на сцени интензивна контаминација међународне јавности коју воде приштинске власти потпомогнуте из Тиране и ментора са Запада.
„Српска страна располаже страховитим ресурсима којих очигледно нисмо свесни јер грађа која се чува у музејима у Србији је далеко вреднија од читаве грађе која се налази у суседним земљама коју врхунски стручњаци морају уз подршку државних институција предочити међународној јавности“, истакао је Ристић.
„У Сребреници јула 1995. године се догодио ратни злочин, али се геноцид није догодио, јер оно што се десило не испуњава ниједан од критеријума којима се дефинише злочин геноцида“, нагласио је Ристић и појаснио да у Сребрници није било јасно дефинисане намјере и реализације геноцидне намјере која подразумијева уништење свих или дјелимично уништење једног народа.
Он је навео да гро страдалих у Сребреници чине ратни заробљеници, припадници 128. дивизије такозване Армије РБиХ, нема страдалих жена и дјеце испод 14 година.
„У питању је одмазда, никако геноцид, међутим, с друге стране имамо злочине Армије БиХ у пролеће 1992. године над Србима у којима су убијани деца, жене, старци, чиме ти злочини имају све елементе геноцида, јер је обухваћена цела популација на једној територији“, појаснио је Ристић.
Ристић је поручио да се мора одговорити чињеницама, као што је то недавно урађено издавањем публикације о угрожености Манастира Високи Дечани у којој је свијету јасно стављено до знања да се градњом пута кроз комплекс Манастира угрожава његова вриједност и значај, не само по српску културну и вјерску баштину, већ и за цијели свијет.
Ристић је заједно са директором Дома културе у Грачаници Живојином Ракочевићем потписао Меморандум о сарадњи Музеја жртава геноцида и Дома културе Грачаница у области образовања, културе, медија и низа других области, како би се истраживачима и јавности омогућило да дођу и упознају се о чињеницама и истини на Косову и Метохији.
Високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је недавно поднио оставку, наметнуо је допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава „негирање геноцида и величање ратних злочинаца“.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик званично је покренуо и први потписао петицију којом се не прихвата наметање закона о забрани негирања геноцида. Том петицијом се изражава и недвосмислен став да се, без обзира на уважавање свих жртава, у Сребреници није догодио геноцид.
Извор: Срна
15/02/2025