НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

Искрцавање на острво спаса: Долазак Срба на Крф

04/06/2021

Надљудски напори српских војника и цивила у току повлачења преко Албаније привукли су пажњу многих страних савременика, а италијански дипломата, Карло Сфорца, описао је трагичне сцене при првом искрцавању Срба на Крф.

 

Карло Сфорца

Италијански дипломата Карло Сфорца

 

Навео је следеће: „Крајем 1915. и почетком 1916. године, под притиском удружене непријатељске офанзиве, српска војска, влада и многобројни цивили повлачили су се преко албанских планина. Уморни и изгладњели, тражили су спас на обалама Јонског мора. Непријатељски напади и ледена зима односили су на хиљаде живота. Лешеви војника обиљежавали су неправилну путању кроз Црну Гору и Албанију којом се зарад сопственог опстанка, упутио читав један народ.

 

За ове људе, грчко острво Крф било је заиста острво спаса“.

 

Италијански амбасадор при српској влади у изгнанству, Карло Сфорца живописно је приказао како су српски војници изгледали када су први пут ступили на јонско острво.

 

 

„Прво искрцавање српских војника описали су ми војници који су доживјели страхоте бомбардовања у Италији и Француској и који су, као што ћу и ја најпослије, свједочили ширењу епидемије тифуса у рововима у Македонији када су потпуно здрави војници, минут касније постајали сиви па затим црни, да би након два минута умирали. Али они, који су све то већ видјели, свједочећи о искрцавању Срба на Крфу, увјеравали су ме да су ови призори били далеко грознији.

 

Доктори на италијанским бродовима дали су посади наизглед окрутна наређења, али ипак спасоносна. Не дајте овим људима да једу. Ми имамо само хлеб, али они су толико слаби да би могли умрети од тога.

 

Ипак, чим су се бродови приближили Крфу, локални трговци су опколили придошле Србе, нудећи им своје производе. И онда се догодила страшна сцена: Стотине српских војника, који су преживјели најстрашнија искушења, умирали су одједном на том мјесту са комадима хлеба или колача у устима. То је био ужасан призор. Било је грозно видјети ове храбре и неустрашиве људе који су преживјели албанску голготу како губе снагу у тренутку када је спасење већ било надомак руке“, рекао је Сфорца, објавила је Национална географија на српском језику.

 

Редови које је написао италијански дипломата описују само дјелић приче о искушењима којима је српски народ био изложен при доласку на Крф.

 

Изнурени до крајњих граница, Срби су на овом острву кренули путем потпуног препорода. Блага медитеранска клима и медицинске мисије Савезника, заједно са гостопримством грчких домаћина, обезбиједили су им брз опоравак који је на крају довео до много жељеног циља –ослобођења домовине. Ипак, 1916. године, када је тај тренутак био још увијек далеко, Крф је за Србе представљао уточиште и једини дом.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести