Занимљиво је да у сред Београда постоји веома позната зграда под називом – Палата Албанија.

Палата Албанија

Да ли сте се можда некада запитали откуд овај назив? Одговор ћемо потражити у историји Београда.

Године 1860. гвожђарски трговац Крста М. Томановић (1829—1889) изградио је у кућу у којој ће касније први закупац Риста Сиљановић направити кафану. Ово је лако поткрепљиво документом под називом Увјерење ”на мјесно кафанско право” издато 24. фебруара 1865. године под бројем 1195, које је потписало тадашње надлежно министарство унутрашњих послова и то у вријеме мандата министра Николе Христића.

Ова кафана је за веома кратко вријеме постала једна од најпознатијих кафана у Београду. Била је мјесто састанка многих познатих и непознатих, битних и обичних људи, свих.

Може се рећи да је кафана “Албанија” постала тадашњи симбол Београда. А како су Срби познати као људи који воле лијеп провод и како историја кафана у Србији, а посебно у Београду веома дуга, уопште и не чуди овај податак. Напомиње се често у изворима да је кафана имала свој дух и да је имала неке веома занимљиве детаље, али је под био блатњав, и да је временом пропала.

Тако је давне 1929. године чувени Бранислав Нушић записао о кафани Албанији да она представља стари дух Београда.

– Почев од теразијског чвора, десном улицом која спаја Теразије и Позоришни трг (Коларчева улица), настаје низ кафана, од којих су многе већ раније изумрле. Једино, на врху те улице, постоји и данас, као траг старога Београда, и постојаће, како изгледа вијековима, кафана „Албанија“, ругло Београда, али елдорадо свих закупаца те кафане. Не постоји кафана са мање режије, а више промета; нити постоји кафана коју посјећује тако разнолика и тако мјешовита публика – рекао је давне 1929. године Нушић.

Али, откуд име – Албанија?

Постоји неколико прича у јавности како је настало име кафане Албанија. Једна прича говори да је име Албанија настало у знак захвалности што је Албанија пропустиила српску војску док се повлачила преко Албаније, како би стигли на Солунски фронт. Већина зналаца је сагласна да ова прича највјероватније нема утемељење у реалности. Ако знамо да је Крста Томановић кафану изградио још 1860.године онда је оваква претпоставка нетачна, посебно што постоје подаци да је много година прије Великог (Првог) свјетског рата постојао натпис са именом “Кафана код Албаније”, а поред ње и двије мање кафанице – механе под називом “Мала Албанија” и “Албанез”.

А онда прича постаје још невјероватнија. У то вријеме је у кафани “Албанез” гостионичар под именом Михајло Костић потписивао рачуне са „код Албанеза Скендербега“. Вјероватно је због пословних успјеха и бољег посла ово урадио и тако потписивао рачуне. Онда је преузео кафану “Код Албаније” и на крају је променио име кафане у назив – “Албанија”.

Онда је земљиште на коме се налазила кафана “Албанија”, а које је било површине око 575 метара квадратних, продато је за тадашњих невјероватних 8 милиона југословенских краљевских динара Хипотекарној Банци Трговачког фонда за потребе зидања „облакодера“- палата Албанија.

И онда је за кратко вријеме изграђена палата Албанија, која је сматрана великим грађевинским подухватом и која је изазвала огромну пажњу јавности. Такође, у вријеме када је сазидана палата Албанија била је други највећи небодер у Југоисточној Европи. Године, 1984. проглашена је за споменик културе.