Избијање грађанског рата у Југославији, у љето 1991. и то баш у Словенији, условило је да у више наврата са различитих мјеста буде затражено да се споменик што пре уклони.

Послије чак четворогодишњег повуци-потегни, споменик Борису Кидричу, словеначком револуционару и министру привреде некадашње ФНРЈ, на јесен 1996. године пребачен је у Музеј савремене умјетности на Ушћу.

Пуна 33 љета, од 1963. дјело српског вајара Николе Јанковића, стајало је на једном од највиђенијих мјеста престонице, у Улици кнеза Милоша, код тадашњег Савезног завода за статистику, данас Министарства финансија РС, пише портал Калдрма.

Борис Кидрич је био југословенски комунистички политичар из Словеније, вођа словеначких партизана у Другом свјетском рату и после 1945. године један од водећих функционера Титове државе.

Избијање грађанског рата у Југославији, у љето 1991. и то баш у Словенији, условило је да у више наврата са различитих мјеста буде затражено да се споменик што прије уклони.

Образложење је било то да је Кидрич за вријеме владавине у управо пропалој држави нанио велику штету привреди Београда и Србије. Ту се посебно апострофирало пресељење одређеног броја фабрика из Србије у Словенију 1948. године и касније, чиме је управљао сам Кидрич.

Дио културне јавности упркос оваквој аргументацији, и чињеници да је управо у то вријеме читаву Источну Европу захватио талас уклањања свих споменика из епохе комунизма, успротивио се уклањању дјела вајара Јанковића.

Ипак, Скупштина града Београда је донијела одлуку о уклањању споменика Борису Кидричу са простора испред зграде Владе Србије. Све трошкове премјештања сносио је Град Београд.

– У посљедњих неколико година стигло је више приједлога, а уважавајући све околности Скупштина града га је уклонила и склонила у музеј гдје ће се сачувати успешна креација вајара Јовановића – рекао је том приликом Боба Контић, предсједник Комисије за споменике и називе тргова и улица Београда. – Комисија стручњака и одборника обишла је неколико локација у граду и на крају се одлучила за овај простор.

Иако је одлука донијета средином јула 1996. због великих врућина његово премјештање је одложено за јесен, а постоље на коме је стајао је остало како би се на њему подигао други споменик. Приједлози који су се могли чути били су да га замјени споменик Кнезу Милошу Обреновићу, који, невјероватно, није имао своје спомен обиљежје у српској престоници.

Малобројни дотадашњи покушаји да се и Великом Милошу пронађе достојно место неславно су се завршавали. Нико није имао довољно снаге да изгура ову причу и пронађе достојно мјесто за вођу Другог српског устанка.

Иако је врло брзо по прјемештању Бориса Кидрича општина Савски венац упутила захтјев за постављање Милоша на истом мјесту, приједлог је дуго чекао у фиоци, а простор око Завода за статистику зврљио је празан.

Александар Букумировић, предсједник Извршног одбора београдске општине Савски венац поднио је иницијативу, али је очигледно запело због новца.

Одборници Савског вијенца су још 1994. тражили да се измјести споменик Борису Кидричу, што је урађено двије године касније, по рјешењу претходне градске власти.

Послије много перипетија на мјесту гдје је некад поносно стајао споменик Бориса Кидрича осванула је 26. септембра 2004. бронзана статуа у част кнеза Милоша Обреновића.

Скулптура у бронзи налази се и данас у непосредној близини кнежевог амама, у Улици кнеза Милоша код броја 20. Ријеч је о реплици “Таковског устанка”, дјела чувеног вајара Петра Убавкића и представља српског владара и архимандрита Милентија приликом одлуке о дизању устанка.

Убавкићев оргинал је 1900. године припреман за Светску изложбу у Паризу. За израду реплике је градског буџета издвојено око 2,5 милиона динара, и за то је била избарана ливница “Станишић” из Новог Сада. Бронзана скулптура висока је три метра, док је постамент висине 1,5 метар – остао исти онај на који је првобитно био постављен Кидрич.