03/11/2021
Божин Симић
Истакнути четник са почетка 20. вијека и један од водећих чланова „Црне Руке“. Након Солунског процеса осуђен је на 20 година робије и погоршања односа са краљем Александром, потом одлази у Русију и прилази комунистичког страни на којој званично остаје до краја живота. Био је амбасадор Титове Југославије у Анкари од августа 1945. до краја маја 1948. г., када је пензионисан непосредно пред Пети конгрес КПЈ у Топчидеру. У Симићевом дипломатском досијеу налази се и биографија непознатог аутора, вјероватно некога из надлежних служби. Та биографија, или биографска биљешка, настала је вјероватно прије маја 1948. г. јер га представља као не баш поуздану личност.
Док је Први свјетски рат провео на бојном пољу, Други свјетски рат је углавном провео у Лондону. Био је посланик Владе Краљевине Југославије у Покрету отпора генерала Шарла де Гола. У изгнанству је имао наступ у доњем дому британског Парламента у коме се супротставио бомбардовању Београда од стране савезника, јер у Србији постоји покрет отпора окупационим снагама, док се нпр. не бомбардује Бугарска која је отворено прешла на страну сила осовине. Након тог његовог говора усљедило је вишедневно бомбардовање Софије за које је он био главни одговоран.
У биографији Симића долазимо до једног невјероватно занимљивог податка, који је одличан показатељ колико историју не можемо посматрати само црно или бијело. У њој се наводи чињеница, да је Божин имао највећу улогу у одлуци да генерал Де Гол одликује Дражу Михаиловића Легијом части. Биограф то овако описује: „Све док је био у De Gaulle-овом комитету настоји да учврсти односе између Руса и Француза. Друг Милан Којен који је дошао из Лондона, каже да је Симић тада заузимао став „просовјетског Михаиловићевог Србина“, прије продирања истине о борби наших народа у савезничко јавно мњење. У то доба, према истом извору, Симић је успио да De Gaulle одликује Дражу Михаиловића орденом Легије части.
09/03/2026
