Открића и даље прате Николу Теслу: овог пута свијетом је пролетела вијест да ће у њемачком градићу Хусуму, послије 85 година, бити свечано представљен недавно откривени чувени „Плави портрет”, за који је познати научник један једини пут у животу сједио у атељеу и позирао.

Портрет Николе Тесле

Не зна се како, али током јануара 1916. године принцеза Вилма Љвов-Парлаги, екстравагантна мађарска аристократкиња настањена у Америци, иначе Теслина пријатељица, наговорила га је да се скраси у фотељи неко вријеме, мада он није имао обичај да позира умјетницима.

Назив „Плави портрет” настао је тако што је Тесла, коме се није допало освијетљење у принцезином атељеу, направио сопствени свјетлосни аранжман и одлучио да позира под светлошћу јаких светиљки, филтрираној кроз плаво стакло. Портрет је продат тек послије принцезине смрти, на аукцији одржаној 1924. године, откада се губи из видокруга јавности. Судбина портрета дуго је представљала мистерију за широк круг људи заинтересованих за Теслин живот и дјело.

Да историчар умјетности др Корнелијус Штекнер прије двије године није мало дуже осматрао „Портрет мушкарца” у збирци Лудвига Нисена, и на њој препознао лик Николе Тесле, чувена слика би и даље била далеко од очију јавности. Јер, Нордси музеј у њемачком градићу Хусуму, на самој граници с Данском, није баш масовно посјећен. Баш у овом музеју 29. марта заказано је отварање изложбе „Мит, моћ и принцеза–портретиста, ’Плави портрет’ Николе Тесле”, гдје ће се на централном мјесту наћи слика с ликом чувеног изумитеља.

Срећом, пре двије године хер Штекнер се добро загледао у платно, а онда брзо „пријавио” своје запажање директорки Нордсија др Астрид Фик, а потом врло стидљиво и-мејлом и Владимиру Јеленковићу, директору Музеја „Никола Тесла”.

– Примио сам то с резервом, помишљајући да би пошиљалац могао да буде неко од многобројних фанова који се свакодневно јављају са свих страна, распитујући се о нашем научнику или нудећи најчешће неке фалсификате, непровјерене информације. Ипак, на писмо које ми је упућено 29. маја 2007. ја сам дискретно одговорио, уз захвалност за сваку помоћ, уколико нам да неке релевантне податке у вези с Теслиним портретом. И креће преписка у којој ми Штекнер даје свој рад о колекцији принцезе Вилме Љвов-Парлаги и тог тренутка схватам да смо на трагу фантастичног открића – сјећа се Јеленковић, који још није упознао др Штекнера, иако захваљујући Интернету „сарађују” већ двије године.

– Вијест о „открићу” портрета Николе Тесле је одјекнула заиста као бомба у Америци и Европи – напомиње директор музеја и додаје: – Принцеза Вилма Љвов-Парлаги је, иначе, осим по својој екстравагантној појави и начину живота, јер годину дана један лавић јој је био кућни љубимац, остала упамћена по томе што је портретисала многе угледне личности свог времена. Међу њима су њемачки цар Вилхелм Други, енглески краљ Едвард Седми, српски краљ Петар Први Карађорђевић, њемачки канцелар Ото фон Бизмарк, амерички предсједник Теодор Рузвелт, индустријалац Ендрју Карнеги, Томас Едисон… – прича Владимир Јеленковић.

Иако је „Плави портрет” продат на аукцији, а онда као у земљу пропао, стално интересовање за Николу Теслу и за занимљиву причу о овој слици на крају је довело до умјетничке колекције њујоршког трговца дијамантима Лудвига Нисена, коју је завјештао свом родном граду Хусуму у Немачкој. Међу радовима Вилме Љвов-Парлаги, и разним другим умјетничким предметима који су некада били у њеном власништву, у Нисеновој колекцији у Нордси музеју у Хусуму нашло се и платно с ликом принцезиног пријатеља Николе Тесле.

Иначе, копија толико помињаног Теслиног „Плавог портрета” налази се и на штафелају у директоровој соби јер су се пријатељи Владимира Јеленковића потрудили да му је приуште за рођендан. Прави у Хусуму а онај „као прави” и нешто мањи од оригинала у Крунској улици.

-У Теслином личном архиву сачуван је документарни материјал у вези с настанком „Плавог портрета” као и смногобројним познатим личностима које је принцеза Љвов-Парлаги портретисала у Америци. Овај материјал, заједно са изабраним репродукцијама, биће приказан у оквиру поставке – најављује Јеленковић, пише Политика.

Некад је био у свом раму

Портрет Николе Тесле је извађен из оригиналног рама. Зато је у једном од многих писама које су разменили Свен Хајнрих Зимерс и Владимир Јеленковић директор музеја у Хусуму молио за неке од фотографија или појединости о Вилми Љвов не би ли лакше био пронађен и одговарајући рам за сваку од њених слика. У музеју постоје оригинални оквири за слике које је она урадила, наравно и за Теслин портрет, па се сада само на основу димензија и неких додатних података и докумената може открити како су које платно и слика били урамљени.