На западу Србије у оквиру Епархије жичке налази се Архијерејско намјесништво црногорско са сједиштем у Косјерићу.

Многи су се запитали зашто баш овакав назив, али одговор се крије управо у самом настанку ове општине Златиборског округа. Разлог назива „црногорско“ је спомен на поријекло становништва овог краја. Сматра се да је Антоније Косијер који је из Црне Горе на ово подручје дошао са супругом и своја три сина, један од првих становника. Затим су, како се наводи у појединим документима, дошли Јован Баранин из села Баре и његова сестра са седам синова, а касније су пристигли и досељиници из села Дивци код Колашина. По Антону Косијеру управо је Косјерић и добио име.

„Архијерејско намјесништво црногорско са сједиштем у Косјерићу обухвата шест парохија и пет црквених општина. Ту се налази и по много чему посебна црква брвнара посвећена Светом Ђорђу у селу Сеча Река, за коју се сматра да је подигнута још у 15. вијеку. Турци су је палили у неколико наврата, а претпоставља се да је након паљења црква већ 1809. године обнављана, а да је 1812. добила данашњи изглед“, кажу у Туристичкој организацији Косјерић.

Црква Светог Ђорђа у Сечој Реци проглашена је спомеником културе од великог значаја, градили су је чувени Осаћани, а за разлику од других цркава брвнара она има поприлично развијен ентеријер. Црква посједује вриједну ризницу са бројним драгоцјеностима, у којој је један од најстаријих предмета сребрни путир дариван цркви исте године када је она и подигнута. Оно по чему је ова стара богомоља такође специфична јесу споменици крајпуташи који се налазе у порти цркве. Они су подигнути настрадалима у ратовима између 1912. и 1918. године.

„Ове споменике подигле су породице оних који се из ратова никада нису вратили кућама. Карактеристични су по томе што на њима нема приказа војника-ратника са оружјем што је најчешћи случај у већини примјера подизања крајпуташа. Они су овдје украшени живим бојама и поред уклесаног текста, стилизованог крста, само понеки је украшен флоралним мотивима. Високи су око метар. Заједно са Црквом Светог Ђорђа предствљају историјску цјелину и врло често путници намјерници долазе да их обиђу“, рекли су у Туристичкој организацији ове општине, наводи Опанак.