На данашњи дан, прије 152 године, у српском народу омиљени кнез Михаило Обреновић уништио је до темеља Стамбол капију. У години која је претходила коначном турском напуштању српских градова и утврђења, далеке 1866.године, Михаило је наредио потпуно рушење омражене Стамбол капије у Београду.

кнез Михаило Обреновић

Ова капија изграђена је у периоду аустријске војне управе над српском пријестоницом. Принц Еуген преотео је Београд од Турака 1717.године и град је би под хришћанском контролом све до 1739.године. Током аустријске управе, учињена су многа војна инжињеријска побољшања запуштене отоманске тврђаве. Стамбол капија налазила се на простору између данашњег споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта на Тргу Републике. Из ове капије пут је водио ка Цариграду, те је и добила назив Стамбол капија. Имала је централни улаз за коњске и воловске запреге и два бочна, куда су улазили и излазили пјешаци. Саграђена од цигле и камена, са просторијама за војнике, магацинима, опасана широким ровом напуњеним водом ,капија је била непробојна за нападаче. Преко воденог рова пружао се мост дуг око 40 метара и пут се даље рачвао ка Теразијама десно,а лево ка Палилули.

Када су се Турци поново вратили у Београд, пољана испред Стамбол капије постала је ноћна мора за Србе. Простор је био начичкан дрвеним колчевима на које су Турци звјерски набијали српске борце за слободу. У свијести Београђана и српског народа у цјелини, Стамбол капија постала је синоним отоманског окупационог терора. Страх који је изазивао сам помен страшне капије,јмеђу Србима је учврстио став да се борба за ослобођење никада не смије прекидати и да слобода мора сванути кад-тад. Српски преци нису губили наду и Карађорђева национална револуција из 1804.године означила је почетак краја силних и крвожедних Османлија. Београд је поново дошао у српске руке, тамо гдје му је и мјесто.

Кнез Михаило Обреновић издао је наредбу у априлу 1866.године да се сруши Стамбол капија. И тако, десила се давно очекивана вест. Тог 19.маја 1866.године Стамбол капија потпуно је нестала са намученог београдског лица. Овај град-јунак, још једном је показао и себи и читавом свијету-дух је јачи од материје, вјера у побједу је предуслов за побједу.

Одважна нација са поносом се сјећа својих славних предака који су својом борбом и крвљу платили високу цијену наше националне слободе и независности. На нашој генерацији, као и на нараштајима који долазе послије нас, остаје обавеза да памтимо и слиједимо пут својих дједова. Ма колико велики и страшни изазови буду постављени пред нас, морамо се подсјетити и страхота Стамбол капије. Некада силна и моћна, ширила је страх и стрепњу међу становништвом Србије. Погледајмо је данас-нема је више, осим у сјећањима и причама о херојском времену, наводи портал „националист“.

За српски народ, од свог настанка опредјељеног за праведност и слободарство-препреке не постоје. Доказа је много кроз историју, а рушење Стамбол капије само је један од безброј примјера да храброст и снажна национална свијест не познају границе у времену.

Увјерени у снагу сопственог народа, нећемо се препустити страху пред било каквим Стамбол капијама савременог доба. Знамо да је сила пролазна, а дух слободе непобједив. Јединствен српски народ способан је за дјела пред којима нам се читав слободољубиви свијет некада дивио, а сигурни смо да у будућности нећемо стајати погнуте главе пред прецима који су Стамбол капију претворили у прах и пепео, како је и заслужила!