У својој књизи, писац и историчар Кнут Фловик Торесен, описује страдање српских заробљеника, за време Другог свјетског рата у нацистичким логорима у Норвешкој.

Писац и историчар Кнут Фловик Торесен

На крвави пут уз пјесму „Ђурђевдан“. У својој књизи, писац и историчар Кнут Фловик Торесен, описује страдање српских заробљеника, за вријеме Другог свјетског рата у нацистичким логорима у Норвешкој. Већина заробљеника је убијено, док они који су преживјели свједоче о свом страдању у нацистичким логорима смрти на сјеверу Норвешке.

Од 4.060 затвореника живот је изгубило њих 2.398. Око 90 посто затвореника били су Срби. Смјештени по нацистичким логорима у крајње нехуманим условима пролазили су кроз праву голготу. Највећи број био је између 18-30 година. Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи дјечак Миливоје Пајић, са Кордуна, послат је у смрт из НДХ, само зато јер је био Србин, написао је у својој књизи, Кнут Фловик Торесен.

„Књигу сам написао на основу приче Николе Рокића, једног од затвореника који је преживио и касније свједочио о овом страдању. Историчари имају одговорност да непристрасно пренесу чињенице у вези страдања српских заробљеника у Норвешкој, за вријеме Другог свјетског рата“, каже Кнут.

Једна група заробљеника који су присилно послати у Норвешку, су били Срби из Козарског краја. Један од заробљеника који је преживио логоре смрти, је Жарко Видовић. По његовом свједочењу на Ђурђевдан 1942. године, усташе су у Сарајевском затвору отворили врата ћелија и позвали Србе ријечима „Срби, дођите на прославу Ђурђевдана“. Затим су их угурали у вагоне који су предвиђени за четрдесет људи. Било је преко двјеста у једном вагону. У таквим околности чули су се јауци и пјесма „Ђурђевдан је, а ја не знам гдје одлазим“ недуго затим сви су утихнули… За већину је ово била последња пјесма пред одлазак у смрт.

На питање да ли има намјеру да посјети Србију, Кнут говори да је врло често у Србији и Републици Српској. Истиче да је провео шест мјесеци са породицом у Београду и да је српски народ веома гостопримљив.

Извор: Српска историја