На данашњи дан 1886. године, рођен је српски љевичар, социјалиста и публициста Коста Новаковић, један од првака Српске социјалдемократске партије.

српски љевичар, социјалиста и публициста Коста Новаковић

На оснивачком конгресу Комунистичке партије Југославије 1919. изабран је за члана Извршног одбора Централног партијског вијећа.

Између два свјетска рата уређивао је више партијских листова, биран је у Централни комитет и био делегат КПЈ на Четвртом и Шестом конгресу Коминтерне.

1906. или 1907. године је ступио у Српску социјалдемократску партију, која је дјеловала као опозициона странка у Краљевини Србији, заступајући интересе радничке класе и оштро се супротстављајући плановима великосрпске буржоазије за завојевањем Албанаца и Македонаца. Заједно са Туцовићем, Лапчевићем и Драговићем, постаје један од њених првака. Био је секретар Радничке коморе Србије и један од уредника листова „Будућност“, „Радничке новине“, „Радник“ и „Борба“.

Био је учесник балканских (1912-1913) и Првог свјетског рата (1915-1918). Током Првог балканског рата је регрутован као резевни наредник, а затим поручник српске војске, у војном походу на Албанију. У својим биљешкама са фронта писао је о биједи обичних српских војника, које су влада и династија голе и босе, ради својих мегаломанских циљева, послали у ледене планине Албаније. Такође је оставио свједочанства о страхотама почињеним домаћем становништву које је видио током војног похода.

Због револуционарне дјелатности 1924. осуђен је на шест мјесеци, а 1926. на пет година робије.

Из затвора је побјегао 1927. и емигрирао у СССР, гдје је 1937. ухапшен у стаљинистичким чисткама и ликвидиран – претпоставља се 1938.

Извор: СРНА