Мало људи зна ко је Чубро Чојкович по коме је име добила улица која спаја Топличин венац и Краља Петра.

Чубро Чојковић је књижевни псеудоним Симеона Симе Милутиновића Сарајлије. Рођен је 1791. године у православној трговачкој породици у Сарајеву, гдје су му родитељи дошли из Србије. Симин отац Милутин, родом је из села Рожанства, у ужичком округу, а старином из села Комарница у племену Дробњак. Због куге је пребјегао у Сарајево, гдје се оженио Анђелијом Срдановићевом, чувеном сарајевском љепотицом, о чијој су љепоти народни пјевачи сачували спомен за пуну стотину година.

Немирног и несређеног духа, Сима је прошао кроз многа занимања, а обишао је и многе крајеве од Видина до Лајпцига, од Бесарабије до Црне Горе. Отац и син Симо учествовали су у Првом српском устанку. Сима је био писар у Правителствујушчем совјету, у манастиру Благовештењу и код устаничких војвода (1806—1813). У Београдском Лицеју је заменио Доситеја Обрадовића као учитељ. Учествује у устанку против Османлија у чети „голаћа” и бива заточен због везе са грчком Хетеријом у Видину, наводи Историјски забавник.

Милутиновић је најплоднији и најразноврснији српски писац своје генерације, подстрекач Његошевог талента и послије Вука најбољи познавалац наше народне поезије. Он је био снажан и интуитиван дух. Сам Његош му је признао „силни полет”. У његовим дјелима има, мјестимично, снажног и искреног лиризма, смјелих и узвишених мисли, али има и намештеног патоса, настраних и неразумљивих идеја.

Милутиновић је по Европи сретао знамените људе и јпеснике, а зна се да се у Саксонију упознао са Кругом, Герхардом, Јаковом Гримом, Уландом, чак и са Гетеом. И Гете, осетивши да се појављује једна друкчија књижевност и један заборављен народ написао је читаве двије странице похвала Сими Милутиновићу-Сарајлији, малом пјеснику из велике народне поезије и не мање буне. А то значи много: Сарајлија као Његошев учитељ окреће му поглед и у свјетску поезију и свјетску мисао.