Писац Влада Арсић описао је како је на своје посљедње путовање краљ Александар Карађорђевић, жртва атентата у Марсеју, кренуо са железничке станице у Топчидеру. У пратњи, која је пошла да га испрати на брод који је чекао у Зеленици, били су краљица Марија, кнез Павле и књегиња Олга, министар иностраних послова др Богољуб Јевтић и многи други.

Kраљ Александар Карађорђевић

Прије доласка на јадранску обалу, Александар је желео да сврати и на Цетиње, мјесто гдје је рођен и гдје је провео најљепше дане дјетињства. Прије него што се укрцао на разарач „Дубровник“, хтио је да својим пратиоцима покаже и Душанов крст из 1354, који се налазио у ризници манастира Савина код Херцег Новог. Како су пред закључана манастирска врата стигли у рано јутро, њихов долазак остао је непримијећен.

Када је краљ позвао кнеза Павла до звонаре сви су се следили од страха…

Позвао је кнеза Павла до звонаре, како би се звуком звона најавили братству. Када је будући намјесник повукао уже, чула се уобичајено литургијско звоњење.

За разлику од њега, краљево звоно дало је неки чудан, туп звук. Од присутних је само митрополит, касније патријарх српски Гаврило Дожић, знао о чему је ријеч. Не знајући, краљ је случајно ухватио конопац такозваног „мртвачког“ звона, које се користи само да би се огласила нечија смрт. Гори знак пред полазак на пут није се могао замислити.

– Ова чудна појава цијелу је пратњу следила и на све присутне оставила тежак утисак, забиљежио је у мемоарима митрополит Дожић и наставља:

– Ми смо то наше узбуђење сакрили од краља да га не бисмо онерасположили на његовом путовању пише Дожић.- Пошто смо га испратили до ‘Дубровника’, гдје се укрцао, ја сам се са баном вратио и успут смо у колима рђаво предвиђали краљево путовање, нарочито овај судбоносни случај са мртвачким звоњењем, наводи Србија данас.

Никола Узуновић је 10 дана прије атентата добио писмо из Беча у којем је до најситнијих детаља описано шта ће се догодити!

Било је и других бизарности. Непосредно по сахрани краља Александра на Опленцу, на столу Николе Узуновића, предсједника тадашње југословенске Владе, нашла се гомила писама са изразима саучешћа из цијелог свијета. Једно је изазвало посебну пажњу. Послато је из Беча, десетак дана прије атентата. Било је неотворено и непотписано. У њему је до најситнијих детаља описано убиство које је тек требало да се догоди. Никада се није сазнало ко га је писао, а још мање зашто је стигло толико касно…

Несрећну судбину која се касније обистинила прорекла је краљевском пару на Бледу и грофица Нађа, старица – врачара, рекавши: „Краља вреба смрт на точковима, а краљица никако не треба да путује водом“. Уочи поласка за Марсељ, када је стигла метеоролошка прогноза која је наговјештавала узбуркано море и велике таласе, краљица је одустала од путовања бродом, а краља је, ипак, задесила смрт на точковима аутомобила…

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ