Случајност је хтјела да један туристички обилазак дворца Шонансо на Лоари историчара и професора на париској Сорбони др Бошка Бојовића донесе невјероватно откриће – монументалну таписерију Kосовског боја.

Таписерија с почетка 16. вијека

У једном од најпознатијих и најпосјећенијих двораца у Француској, она се налази у предворју собе која је припадали краљици Марији Медичи.

Византолог, дугогодишњи професор на катедри за историју на чувеној Сорбони, Бојовић у разговору за медије каже да се не зна од када је таписерија на том мјесту у дворцу, који је током дуге историје мијењао власнике, а од 1913. године је у посједу индустријалаца, породице Меније, која га је претворила у музеј.

Он указује на то да је посриједи несумњиво дворска таписерија, вјероватно с краја 16. вијека. Такве таписерије, а она је димензија пет и по метара са три и по метра, није себи могао да приушти неко ко није са двора. Оне су рађене као кућа, мјесецима, некад и годинама, и то је много коштало.

У покушају да нешто више сазна о поријеклу и наручиоцу таписерије, Бојовић се запутио у белгијски град Оденард, гдје су у 16. и 17. вијеку биле огромне ткачнице, мануфактуре, у којима је радило више од 100.000 људи. На основу рада извјесно је да је таписерија из тих фландријских ткачница, гдје, каже, постоји не само лијеп музеј посвећен њима, него и огроман архив гдје се налазе хиљаде уговора са именима наручилаца таписерија.

Највјероватније постоји и уговор о томе ко је наручио таписерију „Kосовски бој“, али такво откриће захтјева велико истраживање.

• Заинтересовала се и госпођа која је стручњак, специјалиста за те таписерије Мартине Ванвелден, зато што осим битака Александра Великог, све друго на тим таписеријама су догађаји, битке из западне Европе. Дакле то би био преседан. Био би то једини циклус који приказује догађај са Балкана, управо Kосовску битку – каже Бојовић.

Он објашњава да је таписерија „Kосовски бој“ дио једног циклуса и да зато она вјероватно није једина на ту тему. Постоји, каже, индиција да се један од дијелова тог циклуса налази у колекцији Ив-Сен Лорана.

На питање да ли то у ствари значи да ми ни не знамо колики је значај придаван Kосовском боју у то вријеме, овај историчар одговара да се управо о томе ради.

• На коментару који се налази уз таписерију о томе шта она представља пише да је то Kосовска битка из 1389. године, пише ко су учесници битке, али и да је то најважнија битка у средњем вијеку у Европи. Пише још и то да је поводом те битке, француски краљ Kарло Шести наредио да звоне звона у свим црквама у Француској у част побједе хришћанске војске над Турцима и да је лично отишао у Нотр Дам на молебан тим поводом – наводи Бојовић.

Помиње се, додаје он, и то да је управо француски краљ наредио да се служи Те Деум у Нотр Даму, помињу се и цар Лазар и Милош Обилић, такође се објашњава да је у средишњем дијелу таписерије патријарх Спиридон, који благосиља српску војску, а да је у лијевом горњем дијелу турска војска која се повлачи.

У подужем коментару испод кога је потписана Ен Фостер, наводи се и то да „Анђели истребитељи“ на таписерији сатиру турску војску и тјерају је у бјекство, као и то да је она могла настати послије велике хришћанске поморске побједе код Леванта 1572. године, прве велике побједе против Османске империје послије оне на Kосову, наводи Информер.

Зато што се турска војска повукла са Kосова поља, а побједником се сматрала она која на њему остане, слављена је побједа српске војске. Бојовић, међутим, каже да ми не знамо исход битке, јер се турска војска повукла како би Бајазит могао да осигура трон послије погибије цара Мурата. Али невезано од исхода саме битке, он указује на њен значај.

• Има битака као Бородино, које су неизвјесне по исходу, али имају своје посљедице. Бородино је било војнички неријешена битка, а у ствари руска побједа. А овдје је по запису на косовском стубу Деспота Стефана Лазаревића из 1402. године побједа хришћана. И други извори што су ближе догађају говоре о побједи хришћана. Али политичке посљедице су биле другачије – указује овај историчар.

Kосовском битком је отворен пут Турцима, јер им се отворила Моравска долина, а то је капија Балкана и пут ка средњој Европи. Познато је да је Kосовска битка имала велики одјек у Европи и једну универзалну димензију по самом геостратешком, историјском значају, посљедицама те битке, објашњава саговорник за медије.

На опаску да би се могло рећи да Kосовска битка на неки начин и данас траје, Бојовић каже да то има своје објашњење.

• Kосово је, у сваком случају, увијек имало геостратешки значај. У средишту Балкана, на скоро једнакој удаљености од три мора. Ту су биле велике битке и прије и послије Kосовске битке. Није чудо што се и данас на том простору Kосова и Моравске и Вардарске долине ломе копља и велике силе и њихови експоненти, њихови пиони, отимају и боре за тај простор – напомиње Бојовић.

Он подсјећа да је на тој територији, послије Kосовског боја, исто тако значајна битка вођена и 1448. гдје Срби нису учествовали директно, али јесте малтене пола Европе, и била је велики пораз хришћана. Такође, битка код Kачаника 1690. у рату Свете лиге против Турске. Па Kумановска битка 1912. године, послије које су Турци коначно напустили Kосово и Метохију. Све је, каже он, у тој зони и том окружењу.

Таписерија „Kосовски бој“ у дворцу Шонансо на Лоари, каже Бојовић, колико значи част и поштовање српској војсци, толико може бити и извор за нова сазнања о тој бици.

• Нових извора, као што се види по овој таписерији, очигледно има. Посредних, али има, а шта би се тек могло наћи у архивама, хроникама, у старим списима. Сигурно да постоји више од онога што ми знамо – каже овај историчар, који је привео крају своју дугогодишњу професорску каријеру на чувеној Сорбони.

Бојовић је са жаљењем констатовао да су Французи у средњем вијеку имали више слуха за значај Kосовске битке и за поштовање онога што је српска војска урадила 1389. него што данас имају за велику побједу српске војске, раме уз раме са француским војницима у Првом свјетском рату.