01/06/2021
Емир Кустурица (фото: Tanjug / Dimitrije Goll)
Кустурица је навео да је, нажалост, услиједило губљење те државности, која је била уоквирена у нешто што није био избор српског народа, јер је Србија завршила Први свјетски рат без својих граница, између два свјетска рата практично је почела да губи Косово, највише у вријеме друга Тита, који је Србима забранио повратак на Косово, а пустио Албанце да тамо улазе.
Напоменуо је и важност Војске Србије, да је њено уништавање рађено по нечијем налогу, али и да она поново добија свој профил, те истакао да му је посебно драго што се помиње идеја да се служи војни рок, што је битно поистовећивање са могућношћу да се одбрани сопствена територија.
„Што је било можда важније да се покаже Европљанима, него нама. Русима су дали упозорење да ће наставити… Оно што је најчудније и најневероватније, њихова вера у пропаганду је толико велика да они скоро као што су третирали Милошевића, тако сада, можда за две октаве више, али врло слично, третирају Владимира Путина и Русију, која је добро наоружана. То никако не могу да распетљам у својој глави…“, каже Кустурица.
Према његовим ријечима, Србија има јако паметне људе, генетичаре, спортисте, историографе, професоре књижевности, биологе…
„Нажалост, дуго у Србији није успостављен систем до чијих висина би ти људи могли са лакоћом да допру… Тај простор су налазили изван граница. Истински хероји постоје у обичном животу, они постоје и у литератури, али ми са њима не оперишемо. Имамо младог писца који се зове Владимир Кецмановић, који је на нивоу најбољих савремених руских писаца“, наводи Кустурица.
Он је оцијенио да „идеале убија интернет“ и објашњава да „човек улази у фиктивну сферу у којој му се радозналост храни углавном тиме шта је ко рекао, да ли је неко направио нешто смијешно…“
„Знао сам по пет дана да правим један гег на филму… А то сада камера сними случајно, на неком углу неке улице, и подели свету. Интернет јесте велика помоћ, али као и све у људском животу, он има и другу страну. Смањује људски потенцијал и троши енергију“, истиче Кустурица.
„Амерички филозоф Волтер Сол каже да савремени човјек вјерује у вјечну садашњост. То је апсолутни парадокс, али је тачно. Сад и овог тренутка. Шта је било прије, шта ће бити послије, потпуно је неважно“, наводи Кустурица, пренијела је Срна.
Славни редитељ је навео и да „вјерује у културу као извор религиозне мисли“, вјерује и у идеју да постоји богочовјек, не човјекобог, као што вјерују протестанти, да постоји нека виша сфера „у којој није баш све тако јасно као што се чини“ и коју је потребно одгонетати.
„Постојање православља и цркве као институције отвара тај огромни простор који је усклађен са идејом да је само једна седмина људског мозга оно што ми знамо, а да иза тога постоји читаво једно непознато пространство“, каже Кустурица и закључује да је духовни рефлекс битан, јер „кад он не постоји, онда не постоји ни човјек“.