Прелијепо необарокно здање са звучном адресом Теразије 34 Београђани знају под бројним именима – Крсмановићева кућа, Зграда СХС, Зграда Протокола…

Крсмановићева кућа

Ипак, они који се пролазећи поред ње, зауставе и прочитају неке од табли, осим имена сазнаће и ово – 1. децембра 1918. године у њој је проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца и створена држава која ће касније понијети назив Југославија!

Када је, крајем 19. вијека подигнута кућа на адреси Теразије 34 Београђани су је, са дивљењем и помало зависти, описивали као “мали дворац необарока”. Са основом од невјероватних 30 метара, богато декорисано споља и изнутра и са велелепном дворишном терасом са степеништем, ово здање је заиста и било прије двор него “обична” градска кућа.

Силом прилика – двор

Кућа је саграђена 1885. године као дом за београдског трговца Јоцу М. Марковића. Три године касније, раскошна вила дошла је у посјед познатог трговца, извозника шљива и соли Алексе Крсмановића. Он је ту живио све до смрти 1914. а зграду, као и све што је имао, поклонио је држави и завјештао српском народу.

Након Првог свјетског рата кућа на Теразијама 34 добила је свог најпознатијег станара – зато што су током окупације сви дворови у Београду били порушени или оштећени, ту је све до 1922. године живио регент Александар I Карађорђевић.

Кућа је тако постала званична краљевска резиденција, па је тако дошло до тога да принц, који је у том тренутку замјењивао обољелог краља Петра I, баш на овом мјесту, у балској дворани 1. децембра 1918. године прочитао проглас о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу и тако створи државу која ће касније понијети назив Југославија.

Бурна историја све до данашњих дана

Једном када су престонички дворови поправљени и изграђени, а регент се иселио, Крсмановићева кућа за дуги низ година мијењала је намјене – била је ресторан “Клериџ”, па Аутоклуб, у сутерену се налазио биоскоп “Адрија”, а од 1934. године па све до Другог свјетског рата ту је био смјештен и Савез сокола Краљевине Југославије – организације која је бринула о моралном и физичком васпитању грађана краљевине Југославије.

За вријеме окупације здање постаје луксузна кантина особља њемачке Управе Београда, а послије рата бива национализовано.

Након тога, Крсмановићева кућа добија намјену по којој је највећи број старијих Београђана и данас памти – у наредне три деценије, овде је био смјештен Протокол Државног секретаријата за иностране послове Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Дипломатски клуб, па се и усталио назив “Зграда Протокола”. Године 1964. године зграда је уписана у Регистар споменика културе.

Године 1979. Протокол је исељен са овог мјеста, а здање је 1987. реконструисано и намјењено Клубу привредника и банци. У годинама које су услиједиле овдје је било сједиште и неких страних компанија.

Ова зграда, бурне историје, једно вријеме је била “Кућа културе”, простор Факултета за медије и комуникације резервисан за изложбе, пријесничке вечери и остале програме културе, а од недавно је поново у угоститељским водама јер је ту смјештен један ресторан.