Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживјеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забилежили њихова свједочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не смије бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом свјетском рату.

Норвешки режисер Kjetil Palmquist

За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намјера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој.

У продукцији Кејтилове филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали је филм „Ноћ Бомби“ који је доживио биоскопску премијеру и одличан пријем од стране филмске критике. У ноћи 28. децембра 1944. године када је катастрофа погодила град Мосс. Нешто прије поноћи, брод М/С Нордвард потопљен је авионима енглеског Краљевског ваздухопловства у пристаништу Мосс и многи људи су умрли у паклу пламена. Јан Ерик Утберг имао је тринаест година 1944. године и има главну улогу у филму.

Кејтил каже да је било тешко бити дијете током рата, али одрастали смо с тим и мислили да ће доћи бољи дани. Тако да вјероватно нисмо схватили озбиљност. У филму „Ноћ Бомби“ шест свједока догађаја говори како су ову бомбашку ноћ доживљавали као дјеца и млади када је на град бачено 126 тона бомби.

Мотив и жељу за оволики број филмова црпи из породице. „Мој деда који ме је и одгојио послије несрећне смрти мог оца, био је припадник тајне организације „Домаћи Фронт“ (Hjemmefronten), која је дејловала за вријеме Другог свјетског рата. Поред обавеза које је имао као добар супруг и отац, ноћи је углавном проводио у акцијама против окупационих снага Њемачке. Актeр je многобројних саботажа, дизања у ваздух нијемачких цистерни, а био је и рањаван више пута. У ноћи 28 децембра 1944. године кренуо је на свој тајни задатак. Стигавши у центар града са својом групом, требали су дићи у ваздух њемачку цистерну са нафтом. Међутим тишину тамне ноћи нарушила је бука борбених авиона. Недуго затим почело је бомбардовање. Били су то енглески борбени авиони. Те вечери на град Мосс је пало преко 126 тона бомби. Потопљени је њемачки ратни брод. Било је и много жртава. Док је бомбардовање трајало мом деди су јавили да је бомба пала и на његову кућу. Срећом, бомба је пала на помоћни објекат и није било повријеђених. Велики број гелера погодио је кућу у којој је било људи. Дакле, слушајући казивања деде и остатак бомбе који је као сувенир сачуван, мотивисао ме је да снимим филм о дешавањима из другог свјетског рата.

Кјетил је имао задатак да разговара са многобројним свједоцима. Нимало лак задатак. С обзиром на проток времена било је  тешко пронаћи преживјеле свједоке. Уложио сам велики труд са својим сарадницима, тако да смо широм земље ипак пронашли и разговарали са свједоцима. Велики број Српских заробљеника 1942. године депортован је из Југославије на принудни рад у Норвешкој. Присилним радом били су распоређени дуж норвешке обале, укупно 4268 затвореника је депортовано је у више од тридесет норвешких логора, од којих се већина налазила у сјеверној Норвешкој. Више од 2300 српских заробљеника је преминуло или је било убијено. Нијемци су користили Југославију и Србију као извор слободног робља радне снаге за потребе ратне индустрије Немачке, као и других окупираних земаља услед великог недостатка локалних радника који су послати на фронт да се боре. Заробљене су користили као раднике на принудном раду у Норвешкој за изградњу путева на сјеверу земље. Велики број заробљеника доживио је праву голготу.

Постоји интересовање да снимимо филм који ће обрађиватитему страданја српских заробљеника за вријеме Другог свјетског рата. Сви они који су прошли голготу као и њихови потомци заслужују истину.

Планирамо снимање филма и у Србији, али и у Норвешкој. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забелужили њихова свједочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не смије бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у Другом свјетском рату.

Овим путем бих позвао све преживјеле заробљенике и њихове потомке да се јаве вашој редакцији, као би смо забележили камером причу о једном страдању и историjу дешавања из тог периода.

Извор: Српска историја