ХАЈКА из Загреба на Београд због одлуке надлежних судских органа Србије да суди држављанима Хрватске због ратних злочина почињених над Србима, деведесетих година прошлог вијека, не престаје.

Оспорава Хрватска, како наводи, “право Србије да суди за злочине почињене на садашњој њиховој територији”, иако тамошње правосуђе 27 година није ништа урадило да злочинце приведе лицу правде.

Конкретан примjер је стравичан злочин у Груборима, чија је годишњица била, 25. августа. Хрвати су судили двојици полицијских специјалаца – Фрањи Дрљи и Божи Крајини и ослободили их оптужби, јер, како је то образложено, “нема доказа, нити свједока”, а ослобођен је и садашњи посланик у хрватском парламенту Жељко Сачић, који је био оптужен да је заташкао злочин лажирајући извјештај о покољу.

Он је прије неколико дана позивао да се прогласи “стање непосредне ратне опасности, јер се Србија дрзнула да оптужи хрватске официре због злочина на Петровачкој цести и код Сводне”.

Иначе, припадници хрватске антитерористичке јединице “Лучко” упали су 25. августа у Плавно, заселак Грубори и убили шесторо цивила, а више од пола села спалили. Јову Грубора (55) заклали су на ливади док је чувао краве, па га масакрирали. Убили су му и двије краве и пса, чији су лешеви пронађени поред Јовиног тијела. Убијеног Јову је сутрадан пронашао рођак и донио у кућу, гдје су га у ходнику фотографисали припадници УН.

Сурову смрт доживио је и старина Милош Грубор (80), који је убијен у соби док је спавао.

Погођен је мецима у потиљак и у леђа. Тада су убијене и двије жене, Марија (90) и Милка Грубор (51) и Јован Карановић (73). Касније је на ливади пронађен и упуцан Ђуро Карановић (45), којем су лице и глава били исјечени и измасакрирани. Био је у фармерицама, карираној кошуљи и бордо патикама.

Жељко Сачић, полицијски генерал у пензији, тада замјеник команданта специјалне јединице Младена Маркача, прикрио је тај злочин. У команду у Загреб је прво отишао извјештај да у Груборима није било никаквог оружаног сукоба и борби, међутим кад се сазнало да су у село стигли људи из УН, јер су видјели дим и да све гори, па онда и евидентирали злочине, по Сачићевом налогу написан је други лажни извјештај. Свејдоци су причали да га је он сам диктирао, користећи се топографском картом ради описа и назива мјеста.

– Припадници АТЈ “Лучко” у Груборима су наишли на оружани отпор од осам до десет непријатељских војника, па су у том сукобу запаљене куће и страдали цивили – лажирао је извјештај Сачић.

Истина је, међутим, да су Хрвати палили српска села и убијали цивиле, углавном старије људе, који нису послије злочиначке акцији “Олуја” хтјели да напусте своја огњишта. Тужилац која је гонила Сачића је смијењена, а њена оптужница је одбачена, наводе Новости.

ИЗВУКЛИ СЕ И ЗА РАМЉАНЕ

ЈЕДИНИЦА “Лучко” је наставила своју акцију и послије Грубора су упали у суседно село Рамљане и тамо запалили куће. Фрањо Дрљо и Жељко Сачић су прије неколико година били осумњичени и за та недјела, међутим, загребачко тужилаштво је обуставило истрагу.