05/03/2022
Кремљ
Једна од таквих прича је и прича о једном монаху по имену Лазар који је био родом из Призрена. Историја га памти као Лазара Црнорисца, Лазара Хиландарца или једноставно као монаха Лазара часовничара.
Ко чему је био посебан? Зато што је он био први човјек који је поставио и конструисао велики сат у Москви.
О овом сату говори и сачувана минијатура из 16. вијека. На њој је приказан монах који великом кнезу Василију показује бројчаник. Подаци нам казују да је овај часовник радио је пуних 217 година, а онда замјењен новим, који је 1621. поставио енглески мајстор, пак, нестао у великом пожару Москве 1736. године. Сада се на Спаској кули налази трећи, подсјећа Курир.
На позив Великог московског кнеза Василија Димитријевича, монах Лазар је 1404. године конструисао први јавни сат у Русији и уградио га у кулу Цркве Св. Спаса у московском Кремљу. Ово је био хелиоцентрични сат.
Овај сат је имао само једну непокретну казаљку, док су се дискови бројчаника са ћириличним бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове, а остали су показивали положаје планета и Мјесечеве мене.
У царском Призрену, тада богатом царском граду, претпоставља се да је научио часовничарски занат.
26/03/2025
26/03/2025