Тог 21. септембра 1904. године крунисан је краљ Петар I Kарађорђевић, један од највољенијих српских владара, „народни краљ“, „чика Пера“ и човjек за чију се владавину везује и настанак првих демократских институција у Србији.

краљ Петар I Kарађорђевић

Kраљ Петар је крунисан је 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу. Важио је за поштеног и доброг човjека благе нарави.

Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успjеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, такође познат и као Стари краљ. Иако је живот краља Петра добро проучен и познат, ипак постоје неке мање познате чињенице. Представљамо вам неке од њих.

У младости се представљао као Петар Мркоњић

Петар Kарађорђевић је био Kарађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Kарађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живио у иностранству, али никада није обуставио контакте са Србијом.

Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а то је име које је користио и у другим активностима и препискама које је водио у то вријеме.

Српски краљ у Легији странаца

Kраљ Петар је у младости током егзила и сељакања породице по Европи једно вријеме живио у Паризу. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Наиме, Петар Мркоњић се 1870. године придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама. Одликован је споменицом рата из 1870. године. На српски је превео једно велико дјело либерализма.

Будући краљ Србије се у Паризу бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила „О слободи” са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм. – записао је у предговору овом дјелу будући српски краљ. Џон Стјуарт Мил сматра се најутицајнијим филозофом 19. вијека у енглеском говорном подручју, и генерално, једним од најуспјешнијих бранилаца либералног погледа на човјека и друштво.

Био је масон

Поуздано се зна да је краљ Петар I Kарађорђевић био масон и да је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године.

Kраљ који је живио од своје плате

Мало је ипак познато да је овај краљ Петар по доласку на чело Србије након Мајског преврата живио само од плате коју је за свој рад добијао од Владе. Од тог новца подизао је задужбину Kарађорђевића на Опленцу, а остало је забиљежено и да му је једном, када му је зафалио новац, министар у сопственој влади одбио кредит.

Kраљ на воловским колима

Послије величанствених побједа на Церу и Kолубари 1914. и невјероватног отпора који је Србија пружила далеко снажнијем непријатељу, 1915. године војска и влада су ипак били приморани на повлачење. Пут на коме их је пратио и највећи дио становништва водио је преко негостољубиве Албаније.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља. Ипак, Петар Kарађорђевић је одбио све савјете од тога да одустане од праћења својих војника преко албанских гудура. Kраљ Петар је са војском прешао голготу на једним воловским колима, а гдје су планине биле непроходне био је ношен од својих војника, све док нису стигли до албанске обале на Јадрану.

Једини владар који је дигао споменик обичној сељанки и њеном сину

У селу Словац код Лајковца и данас постоји споменик на коме пише: „Овај споменик подиже Петар Kарађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овдје, и њеном сину Маринку, који се вјечним сном смири у гудурама Арбаније”. Ријеч је о јединственом случају у свијету да владар подигне споменик обичној сељанки и њеном сину.

Kраљ Петар је Макрену срео током повлачења преко Албаније. Она је кренула за војском како би пронашла свог сина јединца Маринка и дала му вунене чарапе које је исплела. Ипак, када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала краљу Петру уз завјет да пронађе њеног сина.

Kраљ Петар своје обећање нија заборавио. Маринка је пронашао, али умрлог од хладноће негдје у планинама Албаније. Прича каже да се до краја живота није одвајао од вунених чарапа мајке Макрене, да је на самрти тражио да му их обују и да је у њима умро. Ова невјероватна прича забиљежена је у роману Милована Витезовића “Чарапе краља Петра”.

#petarkaradjordjevic #dinastija #legenda #kraljpetar