29/10/2022
Processed by: Helicon Filter;
За многа мјеста не може најпрецизније да се утврди одакле су добила име, за нека се везују разне легенде, а ми вам овом приликом представљамо неке од градова са најинтересантнијим објашњењем поријекла имена, наводи Опанак.
Сомбор
Иако не постоје подаци који би у потпуности поткрепили ову тврдњу, вјерује се да је назив Сомбор потекао од имена некадашњег имања које је посједовала породица Цобор-Сент-Михаљ. На ту тему постоје разни радови мађарских аутора који сматрају да је име Сомбор настало трансформацијом презимена властелинске породице Цобор тако што је словенски живаљ ређе гласовне скупине ради лакшег изговора замијенио чешћим гласовним скупинама.
Крагујевац
Крагујевац је први пут поменут у турском попису 1476. године као Крагујфоча, а име је добио по птици крагуј, врсти јастреба која се у средњем вијеку користила за лов.
Ваљево
По неким тумачењима, назив Ваљево потиче од старог словенског личног имена Ваљ. Наиме, човјек по имену Ваљ имао је једну друмску крчму око које се касније развило насеље које је названо по њему. Друга препоставка која се тиче поријекла имена овог града везује се за стари латински израз валлис што значи долина.
Зрењанин
Бечкерек, како је било име Зрењанина чак шест вијекова, био је предмет разних тумачења, али не постоји објашњење одакле тај назив води поријекло. Овај град 1935. године мијења назив у Петровград, по краљу Петру првом Карађорђевићу, а послије Другог свјетског рата добија име Зрењанин, по револуционару Жарку Зрењанину.
Чачак
Објашњење о поријеклу имена Чачак долази нам од Вука Стефановића Караџића који је, обилазећи око 1820. године манастире у Овчару и Каблару, записао слиједеће: Говори се да је манастир Ваведење градио свети Сава и његов отац Симеон. Још се приповједа да је некакав њихов слуга, од сваких кола, која су вукла камен кроз поље уз Мораву, остављао по један камен на мјесту гдје је сада Чачак, па од овог камења онде зидао цркву. Кад су га запитали шта ради, он одговараше: “Ето, чачкам нешто” и тако је остало име Чачак. Та црква која је више пута турчена и крштавана, стоји и данас и много је већа и љепша од манастира овчарских.
Прокупље
Прокупље је добило име по Светом Прокопију, хришћанском мученику из доба римског цара Диоклецијана. Према црквеном предању, мошти Светог Прокопија су 1386. године, приеј него што ће Ниш пасти под турску власт, пренијете из нишке цркве у Прокупље, гдје су сахрањене у тамошњу цркву која и данас носи његово име.
Приштина
Не зна се тачно кад је град усвојио ово име, али се у српским изворима први пут помиње у 13. вијеку. Вјерује се да име води поријекло од болести црни пришт (антракс) од које је умрло пола становника и стоке из те области.
Лесковац
Легенда каже да се испод брда у близини данашњег града налазило једно језеро, међутим оно се исушило и на том мјесту је никло дрво леска које рађа лешнике, по коме је Лесковац добио име.
Обреновац
Становници овог града, чије је име било Палеж, желели су да искажу своју наклоност кнезу Милошу Обреновићу тако што су 1859. године њему лично поднијели захтјев да мјесто понесе његово име. Он је то одобрио, а 20. децембар, датум кад је озваничено ново име, слави се као Дан Обреновца.
Бечеј
Постоји неколико теорија по коме је ово мјесто у Бачкој добило име. Према једној теорији, Бечеј је добио име по породицама из француског племена Беш и Грегор (Бецхе) која је дошла у тај крај у вријеме увођења хришћанства код Мађара и имала значајну улогу у томе. Назив Бечеј је наводно посљедица погрешног изговора презимена Бецхе. Друга теорија говори да је Бечеј добио име по племићу који се звао Бечеји Имре, који је наводно био потомак племена Беш и Грегор.
Призрен
Назив Призрен највјероватније води поријекло од старог глагола озирати се или озрети се, што значи прогледати. Основа је старословенска ријеч зрен што би значило поглед, тако да се долази до закључка да би Призрен било мјесто са којег се пружа добар видик, што је логично имајући у виду да овај назив потиче из времена кад је град Призрен био само тврђава на брду.
Владичин Хан
Ово мјесто је име добило по усамљеном хану (кући) који се налазио на царском друму у атару села Калиманце. Према подацима публицисте Татомира П. Вукановића, ову кућу је подигао извесни Стефан Грк који је, бјежећи од Турака средином 19. вијека, овдје нашао уточиште и ријешио да сагради хан за прихват каравана. Стефан је касније хан продао скопском владици Пајсију по чијој је титули хан добио назив Владичин хан. Убрзо се у околини формирало насеље које је добило то исто име.
Младеновац
Према предању, у овај крај су се са Косова, око два вијека прије Косовског боја, доселила браћа Младен, Влајко и Рајко. Они су одлучили да остану ту, па је по Младену име добио град Младеновац, а по Влајку и Рајку градска насеља Влашка и Рајковац.
Куршумлија
Стефан Немања је у Топлицама, како се Куршумлија звала у то вријеме, саградио две задужбине – манастир Светог Николе и манастир Свете Богородице. Манастири су били прекривени оловним плочама које су бљештале на сунцу и далеко се видјеле, па је мјесто прозвано Беле Цркве. Овај назив је задржан до доласка Турака који су га прозвали Куршумли Килисе, што у преводу значи оловне цркве. Касније се име трансформисало у Куршумље, да би по ослобођењу од Турака почео да се користи назив Куршумлија.
Бајина Башта
Постоји више легенди о настанку имена овог града, а најчешће се помиње она да је у вријеме Турака на простору данашњег града живио неки Турчин по имену Баја који је имао велике баште и отуда назив Бајина Башта.
