Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес сматра да на предстојећим разговорима Београда и Приштине у Бриселу неће бити напретка јер Европљани одбијају да говоре о стварним питањима, о границама и територији.

Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес

Лес очекује да ће, по истеку мораторијума на Вашингтонски споразум 4. септембра Србија и самопроглашено Косово покушати да промијене политичку реалност у вези са статусом Косова и Метохије на начин на који то могу, односно Приштина – путем признавања, односно Београд – одрицањем од признавања.

– Србија нема стварног подстицаја да уступи Косово без изгледа за стицање Републике Српске и то неће учинити. Међутим, не видим да ова ситуација траје неограничено дуго јер се међународно окружење мијења на начин који ће на крају омогућити рјешење – изјавио је Лес за Косово онлајн.

Лес је нагласио да су ЕУ и САД у кризном стању које ће се вјероватно погоршати у блиској будућности, дајући актерима на Балкану већи простор за маневар.

– Срби у БиХ ће на све мање пријетње одговорити инсистирањем на независности, косовски Албанци ће одговорити на све слабију гаранцију безбједности приближавањем Албанији. А у одсуству чланства у ЕУ, Србија и Албанија ће имати слободније руке да управљају процесом прекрајања граница. Тако ће бити ријешено косовско питање – сматра Лес.

Иницијативу “Отворени Балкан”, он види као природну посљедицу слома у процесу европских интеграција.

– Србија може видјети да су Срби који живе у БиХ, на Косову и Метохији и у Црној Гори у тешкоћама – навео је Лес.

Према његовим ријечима, ако ЕУ више не може рјешавати њихове проблеме интеграцијом Балкана, онда Србија мора тражити алтернативна рјешења која би им помогла.

– Једно рјешење је успостављање новог регионалног ентитета који умањује значај граница и привлачи БиХ, Црну Гору и /самопроглашено/ Косово и њихове српске мањине, назад у орбиту Србије, као што је то био случај у Југославији – рекао је Лес.

Он је додао да регионална економска зона такође нуди могућност рушења баријера у трговини и учвршћивању водеће позиције Србије као највеће и најмоћније државе на Балкану, а Албанија и Сјеверна Македонија имају своје разлоге за учешће.