03/09/2021
Број убијених у Јасеновцу је био толики да се њихова тијела нису могла сва спалити или сахранити и зато се редовно дешавало, нарочито у топлим данима прољећа, љета и јесени, да лешеви допливавају до самих зидина Калемегданског парка.
Оно што се мало зна, за вријеме њемачке окупације, ријеком Савом нису пливали људи у љетним данима, пливали су српски лешеви.
Многи Београђани никад нису могли да забораве мирис смрти ког је доносила ријека Сава. Тај мирис јасно се осећао чак до Теразија, Кнез Михајлове улице и данашњег Трга Републике.
Размјере геноцида и убијања српских цивила је била толика да се у једном тренутку од плутајућих тијела јасеновачких мученика направио ”чеп“ испод Савског моста, који је морао да буде разбијен динамитом. Њемачка окупациона власт узела је поједине Роме да тијела ових мученика који допливају до Великог ратног острва и Калемегдана сахране на лицу мјеста.
Од уласка Титових партизана у Београд иза совјетске Црвене армије 20. октобра 1944. године, сва та обиљежја јасеновачких мученика се у име ”братства и јединства” уклањају.
Зато данас апелујемо на власт у Србији да се по пројекту највећег српског архитекте Предрага Ристића на Великом ратном острву у Београду изгради спомен кула – пирг, за све српске новомученике пострадале у хрватском геноциду.
Извор: Српска историја
14/12/2024
12/12/2024
09/12/2024